САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ

Србија се налази у маказама домаће економске кризе и дужничке кризе земаља евро зоне.

Домаћа економска криза огледа се преко економске политике базиране на крпљењу рупа, а не на шивењу новог одела, односно усмерене на кратке стазе сходно партикуларним интересима, а не дугорочно стратешки промишљена на основу зацртаних општих интереса земље. Само тако, ад хоц, изнуђена економска политика има закономерност у правцу увећавања задужености земље, али и закономерност у правцу јачања неефикасне бирократизоване администрације на свим нивоима. То резултира додатним слабљењем конкурентске снаге домаће привреде, како преко виших трошкова пословања изазваних директно од неефикасне администрације, било преко трошења времена за добијање разних дозвола или пак директних новчаних трошкова како би се тај временски пут прекратио и издејствовао позитиван одговор администрације, тако и индиректно виших трошкова пословања као последица превеликих фискалних оптерећења за онемоћалу домаћу економију, а који су наметнути како би се издржавала прегломазна и неефикасна администрација, али и целокупан нетрансформисан јавни сектор.

Криза земаља евро зоне последица је олаког задуживања политичких елита, посебно у рубним земљама евро зоне, у условима наметнутог неолибералног концепта, те су се земље попут Грчке, Португала или пак Шпаније могле по изузетно повољним условима задуживати на међународном финансијском тржишту захављујући евру иза кога су стајале и озбиљне северније земље ЕУ. Но, са неолибералним концептом кога краси морални хазард, односно принцип грамзивости по сваку цену и економија казина, то је задуживање без икакве јасне стратегије развоја, попримило тако широке размере да је угрожено и само функционисање, па чак и постојање евра и евро зоне. Наравно, да је постојала, поред монетарне уније, и јединствена фискална политика, овакве драматичне размере кризе евро зоне биле би избегнуте. Но, како је то изостало, очигледно је да је направљена конструкциона грешка већ у самим темељима монетарне уније земаља евро зоне. Сада се настоји та грешка исправити, али то ће свакако имати знатно вишу цену, него да се то урадило раније или на самом старту промовисања евра. Поред издвајања обилних средстава за покривање буџетских дефицита презадужених земаља евро зоне и свођења потрошње у тим земљама на нивое одрживог, треба рачунати и са редизајнирањем саме евро зоне. У том смислу у форми концентричних кругова могуће је ново моделирање ЕУ, односно евро зоне, а то претпоставља различите степене интегрисаности економија тих земаља и евентуално увођење посебног евра за презадужене земље евро зоне, док би се у развијеним, превасходно земљама које су и покретачи оснивања ЕУ задржао постојећи евро са чврстом интегрисаношћу фискалних политика тих земаља. Такође, могућа је и опција да све земље евро зоне буду имале интегрисане фискалне политике које би надзирао Брисел, при чему би се уз даље стезање каиша презадужених земаља истима кроз ЕСАФ и преко ММФ-а помогло да постепено дођу до нивоа одрживог сервисирања својих дугова.

Полазећи од негативних сигнала са тржишта земаља евро зоне, то се може очекивати смањење слободних средстава пословних банака у Србији, а чије су матице управо са тог тржишта. То претпоставља да ће у 2012. години услови финансирања бити отежанији него ове пословне године. Уз то и сама држава је дошла до лимита у процесу задуживања, тако да и са те стране не треба рачунати са било каквим већим подстицајима или субвенцијама реалном сектору, бар не већим, али могуће и мањим него ове године. Стога у 2012. години можемо рачунати са даљим ширењем ланца неликвидности и несолвентности, те опадањем и производних и извозних активности. Шта више, ако евро зона уђе у зону рецесије, такве тенденције сасвим извесно постаће реалност и у нашој привреди. Управо из тих разлога, отклањање канцера који метастазира у форми набујале и бирократизоване администрације и неефикасног јавног сектора, представља цондитио сине qua нон постављања српске државе уопште, а и саме њене привреде на здраве темеље раста и развоја. Без тих радикалних резова, Србија и српска привреда тонуће у живом блату у коме се данас налази.

Посматрано по појединим економским индикаторима, у октобру 2011. године позитивна динамика регистрована је код: туристичког промета, трговине на мало, извоза, цена индустријских произвођача и потрошачких цена. Такође, према последње расположивим подацима, у прва три квартала 2011. године, ниво грађевинских активности је повећан у односу на стање из истог временског интервала 2010. године. Ради се углавном о реализацији раније уговорених радова на инфраструктурним пројектима, а охрабрује и податак да је вредност уговорених послова у назначеном периоду компарације знатно виша, што значи да би и у надолазећем периоду, посебно с пролећа 2012. године требало рачунати са даљим позитивним тенденцијама у извођењу грађевинских радова. Негативна кретања током октобра 2011. године регистрована су код следећих анализираних економских показатеља: физички обим индустријске производње, спољнотрговински салдо, спољни дуг, укупне девизне резерве и просечне нето зараде.

Повећање туристичког промета резултат је флексибилније ценовне политике туристичких посленика. Стога се у овом случају ради о позитивном искораку само на краће стазе. За трчање маратона у таквој динамици неопходно је обезбедити базичне правне и економске претпоставке, које би привукле у већој мери и стране туристе, чиме би степен овисности српског туристичког промета од онемоћалог домаћег туристе био нижи. Већ се бележи постепено попуштање степена интензитета раста туристичког промета и такве тенденције ће се наставити и до краја ове године. Оправдана је бојазан да би у следећој пословној години туристички промет могао да склизне у негативну зону раста услед његове превелике зависности од домаћег госта, чији животни стандард се ни у 2012. години неће опипљивије побољшати. Малопродајни промет региструје позитивно одступање од негативног тренда. Дакле, услед утицаја сезоне ради се само о краткорочном позитивном искораку у динамици малопродајног промета, који не нарушава закономерност негативних тенденција. На жалост, са таквим тенденцијама треба рачунати и у 2012. години, јер нема било каквих наговештаја о опоравку животног стандарда становништва. Напротив, постоје наговештаји о опадању постојеће куповне моћи услед опадајућих привредних активности. Пласман робе на инострано тржиште бележи позитивну динамику, но, услед јењавања прилива извозних наруџбина, та динамика има све више спорији ток. На слабљење интензитета раста извозних активности треба рачунати и до краја ове, али и почетком наредне године, због појачане дужничке кризе и опадајућих привредних активности у развијеним земљама ЕУ. При томе, неповољна одредница извоза остаје на снази, а везана је за робну структуру пласмана робе ван националних граница. Ради се о доминантном учешћу производа ниже фазе прераде у српском извозу, а како нема неких већих нових инвестиција, таква структура ће се одржати како у овој, тако и у већем делу следеће године, када би тек у моменту производње и продаје Фиат аутомобила та структура донекле могла да буде побољшана. Произвођачке цене у октобру су редуковане, што ће деловати стимулативно на даље умиривање инфлационих токова у земљи. Но, у новембру са поскупљењем гаса треба рачунати са извесним помаком цена индустријских произвођача на више коте, а то ће имати директан утицај на инфлационе токове од 0,3%, уз одређене и индиректне ефекте преко поскупљења појединих индустријских производа у прерађивачкој индустрији у чијој производњи гас има значајно место у формирању цене коштања. Стога до краја године треба рачунати са нешто немирнијом инфлационом аждајом, али свакако не двоглавом, јер се сасвим извесно очекује једноцифрена инфлација, али ипак, изнад горње пројектоване границе од 6%.

Ниво производних активности у српској индустрији је на месечном нивоу повећан. Но, када се из анализе искључи фактор сезоне, онда је приметан негативан помак у физичком обиму индустријске производње, што је валиднији податак, па смо стога овај економски индикатор и сврстали међу оне са негативним предзнаком. Услед такве динамике производних активности, евидентира се и у кумулативу попуштање позитивних токова у домаћој индустријској производњи, што ће се наставити и до краја ове 2011. године. Наиме, слаба домаћа тражња и слабији импулси са тржишта евро зоне, уз недовољан обим нових инвестиција, условљавају кочење позитивне динамике производних активности у Србији, уз реалну претњу да динамике индустријске производње крене у рикверц, односно у негативну зону раста током 2012. године. Тако лоше производне перформансе преносе се и на извоз, тако да пласман робе на ино тржиште полако јењава, што има за последицу ширење негативног спољнотрговинског салда српске привреде са светом. Динамика раста спољнотрговинског дефицита, на жалост, биће настављена и до краја ове, а сасвим извесно биће и карактеристика следеће 2012. године. Стога ће све неповољнија спољнотрговинска и платнобилансна позиција Србије угрожавати редовно сервисирање спољног дуга, те ће се излаз поред продаје преосталог државног блага тражити у новом кредитном аранжману са ММФ-ом. Спољни дуг Србије перманентно расте, услед драматичног задуживања јавног сектора како би се покрпиле буџетске празнине и изашло у сусрет превеликој јавној потрошњи. Конкурентске перформансе домаће привреде нису на том нивоу да би се ти дугови могли уредно сервисирати, тако да ће њихов репрограм или нова финансијска ињекција ММФ-а бити реалност, ако не већ у 2012. а оно сигурно у 2013. години. Укупне девизне резерве Србије су опале, али примарно захваљујући осетнијој редукцији девизних резерви у портфељу НБС. Наиме, потреба да се измире приспеле обавезе према ино кредиторима била ја примарно та која је допринела смањивању ионако нестабилних девизних резерви. Нестабилне су зато јер почивају на туђим изворима финансирања, односно немају своје утемељење на девизном приливу домаће привреде, јер напросто та привреда располаже са слабашним извозним капацитетима. Стога, сваки притисак на девизни курс динара може разоткрити ту нестабилност, односно недовољност девизних резерви да одржи постојећу папирнату макроекономску стабилност земље. Како слабе производне и извозне активности, тако еродира и куповна моћ становништва. То се види преко просечних нето зарада које су у октобру на месечном нивоу редуковане и номинално и реално. Изузев у децембру, када се рачуна са традиционалном исплатом јубиларних награда, тринаесте плате или пак аконтације за следећи месец, у надолазећем периоду треба рачунати са даљим слабљењем животног стандарда становништва.