САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ

Ниво производних активности у српској индустрији региструје позитивну динамику на месечном нивоу. Она је, истина, доста блага, када се искључи утицај сезонског фактора. Но, у односу на стање из септембра 2010. године, индустријска производња у Србији је у минусу. Тиме се кумулативно, гледано преко првих девет месеци ове према прва три квартала 2010. године региструје даље еродирање стопе раста. Стога, овај позитиван помак на месечном нивоу треба само условно посматрати, посебно ако се има у виду опадајући тренд домаће и ино тражње и да се ни до краја 2011. године не може рачунати са било каквим јачањем позитивних токова у динамици физичког обима индустријске производње. Пласман робе на инострано тржиште бележи позитивну динамику, но, услед јењавања прилива извозних наруџбина, та динамика има све више спорији ток. На слабљење интензитета раста извозних активности треба рачунати и до краја ове, али и почетком наредне године, због појачане дужничке кризе и опадајућих привредних активности у развијеним земљама ЕУ. При томе, неповољна одредница извоза остаје на снази, а везана је за робну структуру пласмана робе ван националних граница. Ради се о доминантном учешћу производа ниже фазе прераде у српском извозу, а како нема неких већих нових инвестиција, таква структура ће се одржати како у овој, тако и у већем делу следеће године, када би тек у моменту производње и продаје Фиат аутомобила та структура донекле могла да буде побољшана. Но, једна ласта не чини пролеће, што значи да је српској привреди неопходно више инвестиција које доносе софистицирану технологију и производе високе јединичне вредности. Само тако се може рачунати на одрживи привредни развој земље. Повећање туристичког промета резултат је прилагођеније ценовне политике туристичких посленика. Стога се у овом случају ради о позитивном искораку само на краће стазе. За трчање маратона у таквој динамици неопходно је обезбедити базичне правне и економске претпоставке, које би привукле у већој мери и стране туристе, чиме би степен овисности српског туристичког промета од онемоћалог домаћег туристе био нижи. Већ се бележи постепено попуштање степена интензитета раста туристичког промета и такве тенденције ће се наставити и до краја ове године. Оправдана је бојазан да би у следећој пословној години туристички промет могао да склизне у негативну зону раста услед његове превелике зависности од домаћег госта, чији животни стандард се ни у 2012. години неће опипљивије побољшати. Укупне девизне резерве Србије су повећане, предоминатно као плод раста девизних резерви у портфељу НБС. А како су извозне перформансе земље слабе, то је раст девизних резерви НБС, а тиме и укупних девизних резерви, резултат финансијске инфузије добијене од продаје еврообвезница на међународном финансијском тржишту и делом других кредита од међународних финансијских институција. То значи да девизне резерве земље у највећој мери зависе од туђих извора финансирања, што економију земље, али и земљу у целини држи у шах-мат позицији везано за ширину њеног маневарског простора у спровођењу економских реформи, али и креирања политичких потеза. Просечне нето зараде региструју благи номинални и реални раст. То је делом и утицај сезонског фактора, после августовских годишњих одмора. На извесно реално јачање просечних нето плата дошло је примарно услед смиривања инфлационих тензија, односно попуштања потрошачких цена. Такође, треба имати у виду, да је и повећана стопа незапослености (према Анкети о радној снази из априла ове године ради се о стопи од 22,2%, према 19,2% у октобру 2010. године) тако да када се маса зарада подели са бројем запослених лица који имају опадајући тренд, то просечне нето плате постају нешто више. У сваком случају, и постојећа висина просечних зарада у Србији је изнад остварене продуктивности рада, полазећи од нетрансформисаног јавног сектора и подржављених или још увек друштвених предузећа којима се дају субвенције из буџета ради одржавања привида запослености. Произвођачке цене у септембру су скоро мировале, што ће деловати умирујуће и на ниво октобарских потрошачких цена. Но, у новембру са поскупљењем гаса треба рачунати са извесним помаком цена индустријских произвођача на више коте, а то ће имати директан утицај на инфлационе токове од 0,3%, уз одређене и индиректне ефекте преко поскупљења појединих индустријских производа у прерађивачкој индустрији у чијој производњи гас има значајно место у формирању цене коштања. Стога до краја године треба рачунати са нешто немирнијом инфлационом аждајом, али свакако не двоглавом, јер се сасвим извесно очекује једноцифрена инфлација, али ипак, изнад горње пројектоване границе од 6%.

Домаћа тражња и даље је веома слаба и не постоје неки наглашенији импулси који би наговештавали интензивнији замајац домаће потрошње, превасходно производне, јер нема довољно нових инвестиција, а и хронична неликвидност је погоршана. Уз то, са продужавањем и јачањем дужничке кризе у евро зони, и сигнали са тржишта ЕУ ка којима највећим делом инклинира српска привреда, постају све слабији, тако да у надолазећем периоду треба рачунати са посустајањем и производних и извозних активности у српској индустрији. Услед нешто израженијег посустајања извозних у односу на увозне активности, погоршава се спољнотрговинска и платнобилансна позиција земље. Са тенденцијама даљег ширења спољнотрговинског и платнобилансног дефицита треба рачунати и до краја ове, али и у следећој 2012. години. Промет робе у трговини на мало, после краткотрајне позитивне осцилације у јулу и августу, бележи оштар пад, као последица стањеног кућног буџета после издатака током августа за летовање и припрему ђака у школе. Тиме је само потврђена закономерност негативних тенднеција у динамици малопродајног промета на српском тржишту, која траје од почетка ове године. Како нема импулса који би осетније оживели животни стандард становништва, то се ни до краја ове, али ни у следећој години не може рачунати са прекидом постојеће закономерности. И даље су могуће само краткотрајне осцилације које ту закономерност не нарушавају.