САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ
Услови привређивања на српском тржишту се и крајем августа и почетком септембра 2011. године могу оценити незадовољавајуће. Таква оцена произилази из нерешених структурних проблема у привреди, појачане неликвидности, не само предузећа, него и саме државе, одржавања статуса quo у целокупном јавном сектору, све слабијих импулса тражње и са домаћег и са ино тржишта, недостатка нових инвестиција, те неповољних услова кредитирања. Томе треба додати неизграђену правну инфраструктуру, прегломазну администрацију која све више постаје сврха постојања ње саме, а све мање је у функцији ефикасног и ефективног сервисирања привреде и грађана, потом сложене папиролошке процедуре, које у координацији са вишком невидљивих кабинетских руку индукују бујање мита и корупције. При томе, изградња целокупне инфрструктурне мреже, посебно путева и железнице, тече споро и неорганизовано, а без тога се не може рачунати са новим инвестицијама. Дакле, темељне правне и економске претпоставке нису испуњене, а без њиховог испуњења нема ни знаковитијег побољшања услова привређивања на српском тржишту.
Истина, бележи се смиривање инфлационих тензија и стабилизација девизног курса динара. Но, то су само илузије о коначном савладавању инфлационе аждаје и стабилности вредности домаће валуте у односу на евро. Наиме, инфлација је почела да посустаје, не због решавања структурних проблема у привреди и трансформације јавног сектора, него због опадајућих привредних токова у земљама ЕУ, односно слабљења тражње са овог тржишта, што утиче на смиривање цена сировина на светском тржишту. Уз то, овогодишњи пољопривредни род био је повољнији него прошле године, што је додатно утицало на сплашњавање потрошачких цена у пољопривредно-прехрамбеном сектору. Такође и ригорозна кредитно-монетарна политика НБС са своје стране је обуздавала продубљивање инфлационих вирова у српској економији.
И стабилизација девизног курса представља још једну илузију која се презентира јавности. Та илузија почива на краткорочним финансијским трансакцијама индукованим преко емитовања лукративних хартија од вредности НБС и републичке владе, чиме се привлачи капитал банака и других инвеститора да улажу у те вредносне папире и индиректно на тај начин подстичу јачање домаће валуте. Дакле, не постоји реална подлога у форми јаких извозних перформанси која би подстицала јак динар, него се та подлога која почива на крхким темељима налази на финансијском тржишту чије полуге у рукама држи НБС.
Посматрано по појединим економским индикаторима, у августу 2011. године позитивна динамика регистрована је код: туристичког промета, малопродајног промета, укупних девизних резерви и потрошачких цена.Такође, у другом кварталу 2011. године региструју се позитивни помаци у вредности изведених грађевинских radova.Ta позитивна динамика резултат је појачане реализације инвестиција у саобраћајној инфраструктури. Међутим, забрињава мања вредност нових уговорених послова, што би у надолазећем периоду могло да има негативне ефекте на динамику грађевинских активности у Србији.
Негативна кретања током августа 2011. године регистрована су код следећих анализираних економских показатеља: физички обим индустријске производње, укупне поруџбине, извоз, спољнотрговински салдо, спољни дуг и просечне нето зараде. Напомињемо да се последње расположиви подаци о спољном дугу односе на јул 2011. године
Повећање туристичког промета резултат је прилагођеније ценовне политике туристичких посленика. Стога се у ово случају ради о позитивном искораку само на краће стазе. За трчање маратона у таквој динамици неопходно је обезбедити базичне правне и економске претпоставке, које би привукле у већој мери и стране туристе, чиме би степен овисности српског туристичког промета од онемоћалог домаћег туристе био нижи. Малопродајни промет је током августа на месечном нивоу забележио позитивну динамику. Но, то је превасходно плод утицаја сезонског фактора, јер је у том месецу повећан туристички промет и приметан долазак гастарбајтера, а и пред крај периода појачане се набавке за зимницу и опремање ђака у школу. Стога је овај позитивни искорак у промету робе у трговини на мало, такође краткорочног карактера јер се не темељи на опипљивом и континуираном расту животног стандарда становништва. Уз то, на годишњем нивоу, малопродајни промет се и даље налази у негативној зони раста. Укупне девизне резерве Србије су благо повећане, предоминатно као плод раста девизних резерви у портфељу НБС. А како извозне перформансе земље, ионако лоше, додатно слабе, посебно под налетом дужничке кризе у евро зони, то је раст девизних резерви НБС, а тиме и укупних девизних резерви, резултат финансијске инфузије добијене од међународних финансијских организација, пре свега ММФ-а. То значи да девизне резерве земље у највећој мери зависе од туђих извора финансирања, што економију земље, али и земљу у целини држи у шах-мат позицији везано за ширину њеног маневраског простора у спровођењу економских реформи, али и креирања политичких потеза. Инфлација је у августу стагнирала на месечном нивоу, што значи да су инфлаторни притисци значајно изгубили на својој оштрици. То је последица сезонског фактора, али и повољнијег пољопривредног рода у овој години. Уз то, бележи се попуштање цена сировина на светском тржишту, услед слабљења тражње, посебно из земаља Западне хемисфере. Имајући у виду постојаност ти фактора и у надолазећем периоду, то треба рачунати, уз могућност сезонских осцилација, закономерност силазног тренда у кретању потрошачких цена на српском тржишту. Томе у прилог иде и тзв. стабилност курса домаће валуте.
Динамика производних активности и после јулског негативног искорака, и у августу региструје апсолутни пад. Чак и десезонирано, региструје се умерени пад физичког обима индустријске производње. Тиме су потврђене раније констатације да је позитивно кретање производних активности могуће само на краће стазе, али дугорочно, без нових улагања у реални сектор и реструктурирање јавног сектора, динамика таквог смера није одржива. Домаћа тражња и даље је веома слаба и не постоје неки наглашенији импулси који би наговештавали интензивнији замајац домаће потрошње, превасходно производне, јер нема довољно нових инвестиција, а и хронична неликвидност је погоршана. Уз то, и сигнали са ино тржишта постају све слабији, тако да и у наредном периоду треба рачунати са посустајањем производних активности у српској индустрији. Из те посустале ино тражње произилази и негативна динамика пласмана робе на инострано тржиште на месечном нивоу, чиме се погоршава спољнотрговинска и платнобилансна позиција земље. Спољни дуг Републике Србије је порастао у односу на стање из претходног месеца. То је последица инвазивног задуживања државе, јер приватни сектор редукује свој обим дугова према ино кредиторима. Просечне нето зараде бележе благи и номинални и реални пад, што је индуковано како негативним дејством сезоне, тако и делом посустајањем укупних привредних активности у земљи, посебно индустријске производње и извоза. Са постојећим нивоом просечних плата без пореза и доприноса, не могу се покрити ни трошкови стандардне потрошачке корпе, што илустративно указује на веома лош животни стандард становништва у Србији. Без нових инвестиција, односно боље пословне климе која би привукла те инвестиције, опипљивијег раста куповне моћи становништва неће бити ни у наредном периоду. Могући су само сезонски условљене позитивне осцилације, које постојећи негативан закономеран тренд у динамици куповне моћи неће нарушити.
