САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ

Раст извозних активности предоминантно је базиран на растућој извозној тражњи за производима ниже фазе прераде са српског тржишта. Извозни капацитети су приближно исти као и ранијих година, што указује да није направљен никакав битнији квалитативни искорак, него да је постојећи квантитативни скок резултат одраније инсталираних производних капацитета, од којих су неки преко директне државне интервенције реанимирани. То значи да на дуже стазе скоковит раст пласмана робе на инострано тржиште није могућ без прилива нових инвестиција у реални сектор. Повећање туристичког промета резултат је прилагођеније ценовне политике туристичких посленика. Ценовна политика која је више у сагласју са ниском куповном моћи становништва и са конкуренцијом из окружења, у већој мери је привукла домаћег госта током протеклог периода ове године, чиме је уз изузетно ниску статистичку базу из 2010. године, остварен осетан раст промета у домаћем туризму. Но, слично као и код извоза, ради се о позитивном искораку само на краће стазе. За трчање маратона у таквој динамици неопходно је обезбедити базичне правне и економске претпоставке, које би привукле у већој мери и стране туристе, чиме би степен овисности српског туристичког промета од онемоћалог домаћег туристе био нижи. Малопродајни промет је током априла на месечном нивоу забележио позитивну динамику. Но, то је превасходно плод утицаја сезонског фактора, јер су у том месецу исплаћиване аконтације за наредни месец или регреси, а уз то је био повећан и прилив гастарбајтера, што је у претпразничном ускршњем расположењу условило и појачане набавке у малопродајним ланцима Србије. Да би овај априлски позитивни искорак имао дугорочну орјентацију неопходно је да се суштински поправи животни стандард становништва. Без тога, могући су само краткотрајни позитивни излети у динамици промета робе у трговини на мало. Спољни дуг Републике Србије (последњи расположиви подаци односе се на март 211. године) незнатно је редукован на месечном нивоу, али примарно као последица смањења спољног дуга који генерише приватни сектор. Истина, и јавни сектор је измиривао неке раније преузете кредитне обавезе током марта, што је и поред његовог додатног задуживања, условило редуковање спољног дуга који индукује држава. Но, то је само мало затишје пред буру задуживања јавног сектора у надолазећем периоду. Наиме, очекује се скори почетак реализације руског кредита, потом кредитног аранжмана са Кином, те кредита са Европском инвестиционом банком за Фиат и мала и средња предузећа. Уз то, рачуна се и са даљим постепеним повлачењем транши по основу кредитног аранжмана са ММФ-ом. Такође, реална је опасност, да по повећању комерцијалног ризика пословања на српском тржишту, инвеститори направе отклон од емитованих хартија од вредности НБС или владе, што би резултирало проклизавањем домаће валуте, а то изазвало НБС да поново агресивно интервенише на финансијском тржишту продајом девизних средстава и принуди је на нова задуживања код међународних финансијских институција. Укупне девизне резерве Србије су незнатно подигнуте на виши ниво, предоминатно као плод кредита. То значи да девизне резерве земље у највећој мери зависе од туђих извора финансирања, што економију земље, али и земљу у целини држи у шах-мат позицији везано за ширину њеног маневраског простора у спровођењу економских реформи, али и креирања политичких потеза. Просечне нето зараде су осетно порасле током априла, али првенствено захваљујући сезонском фактору који се огледа преко исплата аконтација или регреса пред ускршње, односно првомајске празнике. То је примарно надувало висину просечне нето плате у Србији, тако да већ у мају треба рачунати са попуштањем тако надуваног балона, јер тај раст зарада је далеко изнад зарађивачке способности домаће економије.

Динамика производних активности у српској индустрији забележила је апсолутни пад. Чак и десезонирано, региструје се благи пад физичког обима индустријске производње. Дакле, то потврђује раније констатације да је позитивно кретање производних активности могуће само на краће стазе, али дугорочно, без нових улагања у реални сектор и реструктурирање јавног сектора, динамика таквог смера није одржива. Производња се мање-више заснива на непромењеној структури производних капацитета, нема неки нови квалитет, тако да и не може као таква да буде ослонац дугорочног економског развоја земље. Домаћа тражња и даље је веома слаба и не постоје неки наглашенији импулси који би наговештавали интензивнији замајац домаће потрошње, превасходно производне, јер нема довољно нових инвестиција, а и хронична неликвидност је погоршана. Спољнотрговински салдо се погоршава у односу на стање из прошле године, као резултат повећаних увозних активности. На жалост, тај раст увоза није адекватно структуриран, тако да је опрема на зачељу листе увозних артикала, што не улива оптимизам у скорашње поправљање спољнотрговинске слике српске привреде. Цене индустријских произвођача су осетно порасле, што указује да ће у наредним месецима доћи до преливања раста ових цена на раст потрошачких цена, односно јачања инфлационих токова. А ти инфлациони токови су већ у толикој мери набујали да се са сигурношћу може рећи да ће овогодишња горња пројектована стопа инфлације бити премашена, достижући коту од око 10%. Иначе, инфлација у Србији није само проблем тражње, то понајмање, него структурни проблем сагледаван кроз призму скупе државе, неразвијеног и нереструктурираног реалног сектора и имперфектности у виду картела и монопола на тржишту. Док се не излече узрочници инфлације, то ће само са деловањем на њене симптоме преко мере НБС, српска привреда и даље пливати под налетима мањих или већих плимних таласа инфлационог вируса. А услед тога ће и зараде запослених бити перманентно на удару разбуктале инфлационе аждаје.