САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ
И на самом почетку 2011. године пословна клима у српској привреди може се оценити неповољно. Таква оцена произилази из све већих неизвесности које су, како комерцијалне, тако и некомерцијалне природе. У првом случају ради се о појачаним инфлаторним токовима и растућој неликвидности, а у другом, о турбуленцијама и несугласју унутар самих креатора економске политике. Уз то, нетрансформисана правна инфраструктура и превелика бирократија, уз тржишне имперфектности, чине значајне препреке за долазак потенцијалних страних инвеститора.
Инфлациона ерупција, која наставља да се распламсава, последица је не само екстерних фактора, него пре свега, унутрашњих структурних проблема, који се преламају преко неефикасне привреде и нереструктурираног целокупног јавног сектора, чиме је и јавна потрошња висока, посебно у односу на тако нискоконкурентну српску привреду. Јачини ерупције додатно помажу и картелске структуре у појединим привредним секторима, те одсуство стратегије пољопривредног развоја, што уз мању понуду одређених прехрамбених производа, уз постојеће имперфектности на тржишту, али и растућим тенденцијама цена на светском тржишту пољопривредних производа, доприноси шпекулативним активностима на домаћем тржишту и подизању цена на коте које су више него што би биле у случају отклањања наведених недостатака на тржишту. Хронична неликвидност у привреди постаће још израженија бољка српских привредника у 2011. години. Ширењу неликвидности погодоваће пооштрене рестриктивне мере НБС, посебно преко подизања референтне каматне стопе. Та стопа је репер одређивања цене кредита и како се она повећава, то ће расти и цена новца, чиме ће се значајно лимитирати могућности за финансирање текућег пословања.
Неизвесност некомерцијалне природе односи се примарно на некоординисаност рада републичке владе, односно више њено бављење самом собом причама о реконструкцији, него о суштинским реформским потезима који би благотворно деловали на домаће економске ресурсе и тржишне играче у Србији. Сâмо подгревање тих прича и најава, па одлагање најава реконструкције републичке владе, уз опонентна размишљања креатора економске политике, појачали су дејствовање некомерцијалног ризика пословања на српском тржишту. То само додатно урушава, ионако нарушен ауторитет и кредибилитет владе Републике Србије њеним промашеним економским пројекцијама.
Посматрано по појединим економским индикаторима, у првом месецу пословне 2011. године позитивна динамика регистрована је само у туристичком промету и динамици физичког обима индустријске производње.
Негативна кретања током јануара 2011. године регистрована су код следећих анализираних економских показатеља: укупне поруџбине, трговина на мало, просечне нето зараде, спољни дуг, укупне девизне резерве, цене индустријских произвођача и потрошачке цене.
Треба узети у обзир наглашени фактор сезоне који је допринео оваквој привредној динамици у јануару. Наиме, за туризам је, услед зимске сезоне, карактеристично да се у првом месецу у години региструје раст броја ноћења туриста, чему је овога пута погодовала и флексибилнија ценовна политика туристичких посленика на нашим планинским центрима. Истина, под утицајем сезоне, ниво производних активности у српској индустрији је на месечном нивоу опао, али апстраховањем овог фактора, ипак се бележи позитивна динамика. Такође, и на годишњем нивоу, физички обим индустријске производње региструје позитивно кретање, што нас упућује на сврставање овог економског индикатора заједно са туристичким прометом у зону позитивне динамике. За друге привредне показатеље, услед мањег броја радних дана у јануару, смањених поруџбина, али и осетно мање личне потрошње, после њене прекомерне издашности током децембра у претпразничној грозници, карактеристична је негативна динамика.
Треба напоменути да су последњи расположиви подаци о висини спољног дуга Србије за децембар 2010. године и да исти показују закономерност растућег тренда задуживања, предоминантно јавног сектора. Управо захваљујући непрестаној потреби државе за коктелом финансијских ињекција од међународних финансијских институција и расте спољни дуг индукован преко јавног сектора. Та грозничава зависност од кредитних инфузија указује колико су озбиљне размере економске кризе у Србији и колико се веома мало тога урадило или ради на реформисању привредне структуре, а посебно јавног сектора у целини, како јавне управе на свим нивоима, тако и јавних предузећа. То значи да период станд by аранжмана са ММФ-ом није ефикасно искоришћен, јер вештачка плућа која су у форми тог аранжмана дата влади и привреди, нису искоришћена да се привредни организам, али и укупан пословни амбијент унапреде, што само даље продубљује финансијску адиктивност Србије за страним кредитима. Стога у наредном периоду треба рачунати са наставком закономерног тренда раста спољног дуга Србије, примарно индукованог преко државе. При томе треба имати у виду да се Србија већ налази у зони високе задужености.
И домаће и извозне поруџбине, посматране појединачно и збирно, током јануара 2011. године бележе негативну динамику. То је, истина, сезонски уобичајено, но, већ у надолазећим месецима треба рачунати са растом и домаће и иностране тражње, а знатно интензивније, тражње са ино тржишта. Малопродајни промет у Србији бележи негативна померања као последица опадајућег животног стандарда становништва и растућих потрошачких цена. Уз то, током децембра је лична потрошња била на нивоу изнад зарађивачке способности становништва због ванредних исплата и претпразничне грознице, те је током јануара морало да дође до попуштања пренадуваног балона. Међутим, забрињава да је и на годишњем нивоу евидентиран пад промета робе у трговини на мало, што указује на још увек присутну рецесију у овој привредној грани. Пад просечних нето зарада је нешто на шта се и рачунало током јануара, после издашних ванредних исплата у децембру. Тај рикверц у просечним нето платама забележен у извештајном месецу утицао је на негативну динамику малопродајног промета на месечном нивоу, али је због повећане незапослености и ерупције потрошачких цена, малопродајни промет и даље мањи него у јануару 2010. године. Укупне девизне резерве су редуковане услед измиривања обевеза према иностранству и међувалутних померања. Током јануара није било директног дејствовања НБС у правцу стабилизације девизног курса динара, тако да то није био фактор редукције девизних резерви у портфељу НБС. Такође, редуковане су и девизне резерве пословних банака, што због измиривања ино обавеза, што, већим делом, услед пласмана девизних средстава у лукративне вредносне папире НБС и владе Републике Србије. Све заједно, то је условило пад укупних девизних резерви на месечном нивоу, док је на годишњем нивоу, главни покретач ерозије укупних девизних резерви био на страни НБС, њеним директним инвазивним интервенцијама на финансијском тржишту у циљу стабилизације девизног курса динара. Пошто те интервенције нису имале пуно успеха у одбрани девизног курса домаће валуте, а девизне резерве су се смањивале, то се крајем 2010. године прешло на пооштравање рестриктивне кредитно-монетарне политике емитовањем хартија од вредности по профитабилним каматним стопама. Те хартије су привлачиле и даље привлаче пословне банке, чиме је појачана тражња за динаром како би се дошло у посед тих вредносних папира. На тај начин се вештачки изазваним финансијским шпекулативним краткорочним механизмима утире пут ка јачању вредности динара, све дотле док постоји интерес комерцијалних банака да улажу своје слободне ресурсе у емитоване хартије од вредности. То је рецепт који је већ примењиван и пре светске економске кризе и који је српској привреди донео продубљене унутрашње и спољне неравнотеже и дестимулативно деловао на инвестирање у реални сектор. Цене индустријских произвођача, као и потрошачке цене настављају да интензивирају динамику свог раста. То указује на заоштравање проблема инфлације у српској привреди, која ће додатно оптеретити пословање предузећа, али и егзистенцију становништва.
Јануарски подаци о спољнотрговинској размени нису још увек доступни, тако да се у уводном делу нисмо ни бавили извозним, односно увозним резултатима домаће привреде. Но, оно што је сигурно и даље негативна одредница спољнотрговинске размене српске привреде јесте неповољна робна структура извоза и увоза. У првом случају две трећине извоза чине интермедијарни производ иниже јединичне вредности, а у другом, миноран увоз опреме, што значи да се недопустиво мало инвестира у нове технологије и да је фокус привредника на обезбеђивању континуитета текућег пословања у условима продубљене неликвидности и погоршаних услова финансирања.
