САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ

Пословна клима у Србији је крајем марта 2010. године и даље била неповољна. Хронична неликвидност се продубљује, уз то расте и број незапослених лица, што указује на недостатак нових инвестиција у производном сектору, али и на спорост државе у реализацији већ раније одобрених кредитних средстава за реконструкцију и изградњу нове саобраћајне мреже. Истина, пословни амбијент је тек за нијансу повољнији, и то само гледано кроз призму раста прилива домаћих, а посебно извозних поруџбина. Но, то није довољно да би се поправила укупна економска ситуација у земљи и на реалним основама подигла куповна моћ становништва. Стога се укупан пословни амбијент у земљи и даље може окарактерисати неповољно и дестимулативно за долазак нових инвеститора, јер не постоји још увек изградјена јака и стабилна правна инфраструктура. А нетранспарентна и неефикасна правна инфраструктура и шума бирократије индукују акцелерацију мита и корупције, што угрожава виталне интересе не само економије Србије, него и свих сегмената друштва.

Позитивна кретања крајем марта 2010. године регистрована су код следећих економских индикатора: физички обим индустријске производње, извоз, спољнотрговински салдо, домаће и извозне поруџбине и просечне нето зараде. Негативно кретање је крајем марта 2010. године регистровано код следећих економских индикатора: број незапослених лица, спољни дуг, укупне девизне резерве и туристички промет.

Раст производних активности у српској индустрији више је последица поновног покретања неких производних капацитета која су била ван погона током већег дела прошле године, него суштинског позитивног померања у постојећој структури индустријских капацитета. Дакле, активирање производних капацитета која су била на систему хладјења доминантно је допринело и позитивним тенденцијама у динамици физичког обима индустријске производње. Но, то је само краткорочан позитиван искорак. Прави суштински позитиван заокрет био би када би се појавиле нове инвестиције са савременом опремом и софистициранијим производним програмом. Такодје, треба имати у виду да је на раст производних активности у извештајном месецу утицао и сезонски фактор, јер је десезонирано гледано на месечном нивоу регистрован пад индустријске производње. У складу са растом производних активности, расте и пласман робе на инострано тржиште. То је резултат, такодје реактивирања неких производних погона, али и умереног раста прилива ино наруџбина. Но, извоз у 66% случајева чине интермедијарни производи, што говори о ниској конкурентској позицији српске индустрије. Услед осетног раста извоза и знатно слабијег раста увоза, спољнотрговински салдо, мада негативан, се побољшао. Но, то је само краткорочно позитивно кретање базирано на ниској статистичкој бази из прошле године. Суштински дугорочно позитиван заокрет догодио би се тек са редизајнирањем постојеће привредне структуре и са флексибилнијим девизним курсом који би стимулативно деловао на извоз. Домаће и ино поруџбине региструју позитиван тренд. То је резултат постепеног отопљавања глобалне тражње, што ће додатно позитивно деловати на производне и извозне активности у Србији. Просечне нето зараде бележе благи позитиван помак. Но, тај раст зарада је и даље изнад остварене продуктивности рада и плод је превасходно субвенција које држава даје друштвеним или подржављеним предузећима.

Да Србија није још изашла из кризе најеклатантније показује и растући тренд броја незапослених лица. То указује на недостатак инвестиција у домаћој привреди и отпуштање запослених од стране послодаваца, како би ови у постојећем пословном окружењу смањили трошкове свог пословања. Спољни дуг се гледано у еврима повећава, примарно генерисан задуживањем државе. Раст спољног дуга ће се и у наредном периоду наставити, како задуживањем за обезбедјење буџетске подршке, тако и за инвестиционе пројекте. То ће уз постојећу привредну динамику само потврдити статус Србије као високо задужене земље. Укупне девизне резерве су редуковане услед директних интервенција НБС зарад очувања прецењеног девизног курса, излазећи у сусрет увозничком лобију. То само по себи указује колико су девизне резерве НБС као надувани балон, који сваког часа може пући, уколико се настави са постојећеом монетарном политиком и стимулисањем потрошње преко кредитних аранжмана. И туристички промет је евидентирао негативну динамику. То је последица осетног пада животног стандарда становништва, али и нефлексибилне ценовне политике туристичких посленика, који нису благовремено перципирали ефекте визне либерализације.