САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ

Јануарски пословни амбијент карактеришу изражена неликвидност и наглашене турбуленције девизног курса домаће валуте. Уз то, споро се одвија процес топљења глобалне тражње, тако да ни екстерни фактор не делује стимулативно на поправљање пословних прилика у земљи. Неизградјена и јос увек недовољно јака правна инфраструктура, у околностима прекомерне администрације и прописа, представља основу за бујање мита и корупције, које су као девијантне друштвене појаве карактеристичне за српско друштво у целини, током читавог периода транзиције посебно, тако да јануар 2010. године у том погледу не представља изузетак. Према томе, и даље преовладјују елементи који сивим бојама боје пословну климу у Србији и значајно лимитирају напоре менаџмента да се реактивирају пословни капацитети. Зато је илузорно причати да је српска привреда изашла из кризе. Напротив, она је и даље у дубокој кризи, само што се та криза тренутно одликује мањим плимним таласима, него пред крај 2008. и почетком 2009. године. Да сада пливамо у плићој кризи последица је станд by аранжмана са ММФ-ом, који је донео макроекономску стабилност, макар и на стакленим ногама, дајући нашим креаторима економске политике време да направе стратегију заокрета у текућој економској и кредитно-монетарној политици. Уколико не буде суштинског заокрета, Србија ће и даље пливати у кризним условима пословања са већим или плићим плимним налетима те кризе.

Позитивних привредних кретања у јануару 2010. године на месечном нивоу није било, што је и очекивано с обзиром на изражен утицај сезоне како у последњем месецу 2009, тако и у првом месецу 2010. године. Стога јануар није прави репер стања у српској економији. Па ипак, када се врши поредјење на годишњем нивоу, уочавају се извесне позитивне тенденције, истина, не као плод суштинских промена у привредној структури, него као последица активније улоге државе у преосталим друштвеним или подржављеним предузећима. Ту се јавља опасност, да у случају активирања државе није било јасно прецизираних критеријума, што у недостатку нових инвестиција, средњорочно неће дати позитивне резултате, а новац ће бити потрошен. Другим речима, оправдана је и сумња оних економиста који такво активирање државе препознају као куповину социјалног мира. Зато је израда озбиљног бизнис плана за сваку компанију у чије пословне активности држава има намеру да се умеша или пак поново их покрене, нужан услов да би се избегле сумње економске, а и шире јавности.

У јануару 2010. године, већ традиционално за први месец у години, регистрована су негативна кретања на месечном нивоу код већине анализираних економских индикатора: индустријска производња, вредност изведених градјевинских радова, укупне поруџбине, просечне нето зараде, потрошачке цене, девизне резерве и спољни дуг.

Сва наведена негативна кретања на месечном нивоу треба узети са резервом, јер због доминантног утицаја сезоне не показују реалну слику. Наиме, због мањег броја радних дана и мањих поруџбина током јануара, динамика физичког обима индустријске производње има негативан предзнак. Но, на годишњем нивоу, ипак, се бележи раст производних активности, што указује да је посматрани економски показатељ ипак направио позитиван искорак. Но, треба подвући да тај позитиван искорак није резултат нових инвестиција и јачања производних перформанси земље, него последица убацивања у погон неких индустријских капацитета, који су у јануару 2009. године били ван погона, тако да је статистичка база за поредјење ниска. Додуше, и држава је активнијом полтиком допринела реактивирању неких индустријских капацитета, попут Петрохемије или пак Стакларе Параћин или Метанолско-сирћетног комплекса, а однедавно и Копаоника. То је корак у добром правцу уколико после њега крене озбиљно реструктурирање ових предузећа и проналажење одговорног и озбиљног стратешког партнера, наравно, све под условом, да те и друге компаније које држава преузима, имају тржишну перспективу, како се на крају све не би свело на краткотрајно очување социјалног мира и трошење новца зарад испуњења демогошких циљева. Градјевинарство је регистровало пад вредности изведених радова у последњем кварталу прошле године према истом периоду 2008. године. Врло је вероватно да ће почетни месеци 2010. године указати на мањи обим градјевинских активности него у последњем тромесечју 2009. године, што је сезонски уобичајено. Укупне поруџбине су на месечном нивоу регистровале негативна кретања под утицајем сезоне. Но, охрабрује да је њихов обим у јануару ове према истом месецу 2009. године нешто већи. Просечне нето зараде драматично су пале у првом месецу 2010. према децембру 2009. године. Но, то је очекивано, јер су децембарске зараде вештачки надуване преко исплате аконтација, бонуса и слично, тако да оскуднији јануар не показује праву слику нивоа просечних плата без пореза и доприноса. Тек ће март да прикаже објективно стање зарада у Србији, како у привреди, тако и у ванпривреди. Потрошачке цене су забележиле благи раст, захваљујући пре свега расту цена алкохолних пића, дувана и горива. Иначе, све до маја се може рачунати са повећаним ценовним притисцима као последица раста цена или услуга под ингеренцијом државе, што ће индиректно утицати и на неке друге цене производа или услуга. Ипак, без обзира на овај изражен ценовни притисак у почетним месецима 2010. године, процена је да ће пројектована стопа инфлације за ову годину бити реализована. Девизне резерве Србије су редуковане у јануару, као последица измиривања обавеза пословних банака и НБС према раније преузетим кредитним аранжманима. Но, већ у наредним месецима, услед додатног задуживања Србије и одобравања следеће транше кредита у склопу аранжмана са ММФ-ом, треба рачунати са повећањем укупних девизних резерви земље. И спољни дуг је евидентирао негативан искорак и поред тога што је изражено у доларима редукован. Но, то је само папирната варка, јер је вредност евра опала у односу на долар, тако да је на месечном нивоу спољни дуг Србије изражен у америчким доларима редукован, мада је у еврима он порастао. Дакле, игра девизног курса америчког долара и евра резултирао је обрачунском варком нивоа спољног дуга у доларима.

Процењује се да је и укупан ниво увоза и извоза у јануару на месечном нивоу, услед утицаја сезоне, осетно опао. Но, очекује се да подаци РЗС покажу да је на годишњем нивоу, због реактивирања неких већи производних капацитета, који су и извозно орјентисани, регистрован знатно већи обим спољнотрговинске размене, а пре свега извоза.