САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ

Оквири пословања на српском тржишту још увек су неповољни. Присутан је тренд растуће неликвидности и све већи број предузећа чији су рачуни блокирани. Осим тога, влада и висок степен неизвесности око даљег кретања инфлације и посебно девизног курса динара. Већ хронично незадовољство привреде изражено је преко скупог државног апарата и резултата његовог рада. Другим речима, незадовољство је у високој диспропорцији измедју цене која се плаћа за државне институције и ефикасности рада тих институција. Такодје, и темпо отупљивања оштрице глобалне рецесије је доста спор, тако да не постоје ни јаснији екстерни подстицаји који би убризгали витамински коктел у оболели организам српске привреде.

У таквом пословном амбијенту крајем новембра и почетком децембра 2009. године углавном се региструју негативна кретања код већине привредних показатеља, с тим што су и она позитивна само условна, настала не као резултат промишљене економске политике, него као последица екстерних фактора.

Тако су та позитивна, више условно позитивна кретања, регистрована код следећих економских индикатора: домаће и извозне поруџбине, извоз, спољнотрговински салдо, укупне девизне резерве и инфлација.

Негативна кретања су крајем новембра и почетком децембра 2009. године регистрована код следећих привредних показатеља: физички обим индустријске производње, промет робе у трговини на мало, спољни дуг и просечне нето зараде.

Динамика тражње са домицилног и иностраног тржишта показује тек стидљиве позитивне наговештаје. Но, ти тињајући сигнали нису још увек довољно јасно видљиви, јер и даље не постоје чврсти темељи на којима би се базирао њихов израженији, поготово континуелни раст. Пласман робе на инострано тржиште је забележио благи позитиван помак. Но, то је последица поновног враћања у производни погон неких већих индустријских постројења која су била на чекању, а не резултат побољшања извозних перформанси домаће привреде. Да се привредне перформансе нису измениле, најбоље се види по неповољној извозно-увозној робној понуди Србије, што српску привреду позиционира у савремени колонијални положај на светској економској мапи. Такодје, негативни спољнотрговински салдо је побољшан, не услед јачања извоза и поправљања његове структуре, него због смањене тражње за сировинама и репроматеријалом са ино тржишта у условима глобалне рецесије, и смањене потребе за увозом робе широке потрошње услед пада животног стандарда становништва. У таквом пословном амбијенту само за неупућене равно је чуду повећање девизних резерви земље. Оне су повећане кредитном ињекцијом, пре свега преко станд by аранжмана са ММФ-ом. Тако су девизне резерве креиране на такав начин налазе на клизавом терену, које их попут бујице може однети у неповрат. Притисци ка девизном курсу у 2010. години биће јачи, јер су и потребе за сервисирање спољног дуга веће, тако да ће се девизне резерве топити. Стога је ово позитивно кретање девизних резерви тек условно позитивно. Уколико се не направи заокрет у водјењу економске политике земље како би се обезбедили реални извори пуњења девизних резерви, Србија ће остати без ових вештачки надуваних резерви са дубоком дужничком кризом и свеукупном још јачом друштвено-економском кризом. Инфлација, мада је тренутно под контролом, и даље прети. Наиме, постоје још диспаритети у ценама које треба исправити, а и велика је неизвесност колико ће креатори економске политике поштовати финансијску дисциплину договорену са представницима ММФ-а. И инфлација у 2009. години се задржала у оквирима пројектованог услед хладјења глобалне тражње и пада цена енергената и других производних инпута, а не услед санирања инфлационих жаришта у српској економији. Стога сплашњавање инфлационих тензија у 2009. години треба узети са резервом, јер су предоминатно изазвани екстерним подстицајем. У условима када српска привреда бележи још увек високе стопе инфлације, а пад укупних привредних активности, јасно је да постоји конструкциона грешка у самом водјењу економском политиком ове земље. Због тога се Србија и налази и стагфлацији, која је најопаснији вид економске кризе.

Ниво производних активности у индустрији је редукован на шта је у новембру свакако деловао и сезонски фактор. Но, колико је српска индустрија рањива, а и цела привреда, показују новембарски подаци када из производног процес искочи један од већих система попут УС Стеел-а када је једна висока пећ те компаније стављења на систем хладјења. Дакле, српска индустрија је неразвијена, нема нових инвестиција извозног карактера и све се мање-више базира на постојећим капацитетима, од којих су тек нека приватизована. Промет робе у трговини на мало бележи негативне тенденције услед осетног пада куповне моћи становништва. Такве тенденције биће карактеристичне и у 2010. години. Додатно ће малопродајни промет спутавати и депресијација домаће валуте, али и психолошки фактор рефлектован преко бојазни од губитка радног места и даљег очекиваног реалног смањења зарада. Спољни дуг Србије натавља да се повећава под теретом задуживања, већим делом, јавног сектора. Такве тенденције биће настављене и током 2010. године како би се покриле рупе у буџету и покушали да исфинансирају неки инвестициони пројекти. И најзад, просечне нето зараде региструју свој и номинални и реални пад на месечном нивоу, и реални пад на годишњем нивоу. То је, наравно, продукт смањења обима пословања домаће економије и замрзавања плата у јавном сектору. Ни у 2010. години не треба рачунати са прекидом постојећег негативног тренда.