САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ

Институт за тржишна истраживања о текућим привредним кретањима и 2010. години

Месечно без посла - 14.000 људи

Уверен сам да је криза у Србији домаћег порекла, а светска ју је само убрзала. Највећи проблем и најбољи лакмус тест за кризу у Србији су показатељи са тржишта рада, односно драстичан пораст броја незапослених. У Србији сваког месеца у просеку 14 хиљада мање људи ради, а искуство из свих досадашњих криза је то да и након што она прође незпосленост годинама наставља да расте - упозорио је Небојша Катић, самостални финансијски консултант, на јучерашњој конференцији за новинаре Института за тржишна истраживања, и притом подсетио да се приближавамо зони опасног изједначавања броја запослених и пензионера. У том контексту је прецизирао да сада Србија има око 1,8 милион запослених, не рачунајући оне у пољопривреди, а пензионера око 1,6 милион.

- Највећи проблеми Србије везани су за монетарну сферу - сматра Катић и притом истиче да решење није у кресању буџета и то се не може чинити бесконачно, већ у његовом прекомпоновању, односно усмеравању инвестиција у инфрастуктуру. Инсистирање на буџетској потрошњи скрива велики проблем а то је да грађани Србије много троше. Србија драстично мало зарађује а драстично много троши - тврди Катић и подсећа да је 2008. године Србија потрошила 5,8 милијарди евра више него што је створила, што није мало јер толико би коштала чак два Коридора 10, док је 2007. године потрошено 4,7 милијарди евра више, а процене су да ће ове године та разлика бити између 1,6 и 1,7 милијарде евра а то је вишак новца у систему. Већа потрошња се наравно финансира из страних извора. Србија има и веома високу стопу инфлације и налази се на другом или трећем месту по висини у Европи. Говорећи о проблемима у платном билансу и валутном курсу Катић је истакао да курс динара мора пасти, иако ће то отворити проблем унутрашњих дугова, јер многи грађани и предузећа не би могли да сервисирају дугове. - Од тога се не може побећи, и ствар је избора да ли ћете имати краћу или дужу, хроничну и плићу кризу. Он сматра да треба исфорсирати кризу у Србији, како би се банке натерале да из својих профита и резерви учествују у санацији система, јер су и саме допринеле кризи. У Србији постоји заблуда да ако јавни сектор није презадужен није ни држава, за земље у развоју је небитно колико је држава задужена за њих је битан спољни дуг, а екстерни дуг Србије је сада неодржив, а Србија тек планира да се задужује. У том контексту он је упозорио да Србија није требало да укида капиталну контролу захваљујући чему је и Народна банка изгубила контролу над монетарним системом.

Србија нема праву економску политику засновану на запослености, већ спољну економску политику у којој се уопште не води рачуна о последицама које она оставља на унутрашњем плану, односно на стандард људи - оценила је Јоргованка Табаковић, функционерка Српске напредне странке. Она сматра да је основни проблем у монетарној сфери и неодрживости финансирања буџета у овим условима. Да трошимо преко мере ни за њу није спорно, као и то да је држава подстицала и грађане и привреду да се задужују. Табаковићева сматра да циљана инфлација не треба да буде главни циљ монетарне политике НБС, већ пре свега раст друштвеног производа. НБС је замерила и на томе што је лане банкама исплатила 31,2 милијарду динара за репо операције подсетивши да је то за банке био исплатив посао и притом подсетила да је за субвенције у пољопривреди издвојено само 18 милијарди динара.

Млађен Ковачевић сматра да се догодине неће остварити планирана стопа инфлације због тога што је ове године 15 одсто мање засејано пшеницом, дакле, пољопривреда неће као ове године имати позитиван утицај на кретање цена, а и нафта ће поскупети 60 одсто. Уколико курс динара остане на садашњем нивоу и извоз ће подбацити. У том контексту др Ковачевић је подсетио да су се због последње промене курса бунили само нето увозници, а не извозници којима би највише одговарао реални курс динара. - У Србији је огромна друштвена, не само економска криза - оцењује Ковачевић и притом скреће пажњу на позитивне ствари које нам је донела светска економска криза - смањен нам је дефицит због мањег увоза и пад цене нафте, дуг би нам био 36 а не 32 милијарде долара да није било кризе.

Зависно од тога да ли ћемо се догодине извући из бермудског троугла - апресираног курса, прекомерне потрошње и презадужености - зависиће и да ли ће 2010. година бити она нулта година од које ће се кренути у праве суштинске реформе - истакао је Саша Ђоговић, који сумња у тачност статистичких података о бруто друштвеном производу. Мало је вероватно да је он тако мало пао када су пале индустријска производња 14 одсто, извоз 28,8, промет у трговини 10,7, грађевинарство 18,5, робни промет 31,5 и туризам - девет посто.

Л. Ћ.