САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ

АНАЛИЗА ТЕКУЋИХ ПРИВРЕДНИХ КРЕТАЊА У СРБИЈИ

Пословни амбијент на српском тржишту и даље је неповољан. Њега карактеришу још увек висока неликвидност, недостатак нових инвестиција и неизграђена правна инфраструктура, која кроз недовољно јаке државне институције и шуму бирократије погодује цветању мита и корупције. Истина, у октобру су забележени благи, стидљиви позитивни помаци, али су они плод или сезоне или постепеног слабљења вируса глобалне еконоске кризе, а не редизајнирања постојеће неефикасне и неефективне привредне и ванпривредне структуре.

Позитивна или више условно позитивна кретања крајем октобра 2009. године регистрована су код следећих привредних показатеља: индустријска производња, укупне поруџбине, спољнотрговински салдо, трговина на мало, просечне нето зараде и укупне девизне резерве.

Крајем октобра 2009. године негативна динамика је евидентирана код следећих привредних показатеља: грађевинарство, саобраћај, извоз, увоз, спољни дуг и цене на мало.

Физички обим индустријске производње порастао је на месечном нивоу. Међутим, тај позитиван помак предоминантно је плод утицаја сезоне и појединачних ускакања фирми у погон после извесног периода одмарања. То значи да још увек није успостављена позитивна закономерност у тренду динамике индустријске производње и више је резултат стихије, него планске акције владе Републике Србије. На годишњем нивоу, обим производних активности и даље бележи оштар пад, мада је у последња два месеца тај пад донекле амортизован. Извесном померању динамике индустријске производње на више допринело је и благо повећање домаћих и извозних наруџбина. Ти позитивни сигнали у кретању укупних поруџбина још увек су стидљиви и крхки и зависе од даљих кретања на светском тржишту. Спољнотрговински салдо, због рецесивних кретања у глобалној економији и паду животног стандарда становништва у овој години бележи значајно ублажавање негативног предзнака. Дакле, то извесно поправљање салда последица је, парадоксално, ефеката вируса светске рецесије, а не поправљања извозних перформанси привреде. Стога, ово побољшање треба узети са великом резервом, утолико пре јер робна структура извоза и увоза није промењена. И даље се преко половине увоза односи на производе намењене финалној потрошњи, а скоро 60% извоза на сировине и репроматеријал, што ствара предуслове за ширење спољнотрговинског дефицита у блиској будућности. То је последица прецењеног девизног курса динара и на бази тога стимулисања услужних делатности и инвестиција у те делатности, које нису извозно орјентисане. Уз то, веома мало је учињено на креирању стимулативног пословног амбијента за прилив нових инвестиција, док је приватизациони процес сам себи постао циљ, што је резултирало скоро непромењеном привредном структуром земље и додатним осиромашењем робне понуде гашењем појединих предузећа, која су можда и имала тржишну перспективу. Робни промет у трговини на мало је у извештајном месецу порастао. Но, тај позитивни помак је више сезонски условљен и тек за нијансу је ублажио негативну динамику малопродајног промета. Стога је овај позитиван искорак само једна позитивна осцилација, а никако тренд који би се могао успоставити, јер је куповна моћ становништва у Србији изузетно ниска, а број незапослених лица се повећава, уз бојазан оних који још раде да ће остати без посла, па се устежу од куповине. Просечне нето зараде јесу евидентирале благи раст на месечном нивоу. Но, то је више последица субвенција које се даљу појединим предузећима у друштвеном власништву, него заиста резултат повећања продуктивности и рентабилности рада. Ниво зарада у ванпривреди је и даље висок у односу на конкурентску снагу домаће економије и добро је што је влада Републике Србије одлучила да плате у јавном сектору замрзне. Но, у следећем периоду влада ће морати озбиљније да се позабави реструктурирањем јавног сектора у целини и реорганизацијом привредне инфраструктуре како би се глобални излазак из кризе дочекао на здравим или бар релативно здравим темељима. У супротном, пракса да се троши више него што се зарађује довешће српску привреду на коту Бермудског троугла из кога ће тешко моћи да се извуче. Укупне девизне резерве земље расту захваљујући њиховом повећању у портфељу НБС. Реч је о кредитима из иностранства, дакле, о задуживањима, на којима се базира тај позитивни помак у обиму укупних девизних резерви. Стога и овај позитиван искорак треба сагледавати условно, јер не почива на реалним темељима, односно реалној снази српске привреде. Та условност посебно може доћи до изражаја у периоду када се буду враћали преузети кредитни аранжмани, а Србија не приведе бар крају реформске процесе у јавном сектору и привреди.

Услед недостатка финансијских средстава, али и дезорганизованости државе која због тога није била у стању да повуче већ одобрена средства за инфраструктуру, те негативних ефеката глобалне економске кризе, посебно на пољу стамбене изградње, грађевинарство је у првих девет месеци ове године регистровало драматичан пад. Уз то, финансијском недисциплином државе, фирме у овој делатности бележиле су и појачану неликвидност. Уз пад грајевинских активности, негативну динамику индустријске производње и трговине на мало, те редуковане извозно-увозне активности, то је и динамика саобраћајних активности у првих шест месеци 2009. године евидентирала оштар пад. То се нарочито односи на робни транспорт. Такође, и пад животног стандарда становништва условио је мањи превоз путника са становишта пређених путничких километара, што је у целини допринело слабим резултатима саобраћаја у Србији. Извоз и увоз бележе пад, мада је он ублажен у октобру због извесног раста прилива и домаћих и ино поруџбина. Но, робна структура и извоза и увоза су изразито неповољне што српску привреду сврстава у ред земаља које се налазе у позицији економских колонија. Са таквом спољнотрговинском позицијом Србија, свакако, не може да пледира да буде било какав лидер у региону. Да би то евентуално постала мора да има јаку и стабилну правну и привредну инфраструктуру. Стога и питање уласка у ЕУ треба да буде питање садржаја, а не форме. Дакле, треба попунити садржај, односно трансформирати привредну и ванпривредну инфраструктуру, направити здраве државне темеље како би на крају и сама форма добила своју суштину, а то је прихватање европских правила игре не само вербално и палијативно, него и практично и у целости. Да се у Србији и даље више ради на форми илустративан је и пример извештаја Државне ревизорске институције, чији налази се побијају, што је у ЕУ непојмљиво, јер се ради о независној контролној институцији. Еклатантан пример јесу и монополи или картели или бар такав вид понашања на тржишту који се не санкционише, а што је такође незамисливо у ЕУ. Спољни дуг незаустављиво расте, примарно услед задуживања државе како би се очувао привид макроекономске стабилности и купило време за неопходне реформске процесе. Да ли ће то време бити паметно искоришћено остаје да се види. Најзад, цене на мало су у новембру забележиле нешто интензивнији раст. Но, то је више последица сезоне, него стварног буђења инфлационог жаришта. Сасвим је извесно да ће овогодишња стопа инфлације бити у пројектованим оквирима.