САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ

АНАЛИЗА ТЕКУЋИХ ПРИВРЕДНИХ КРЕТАЊА У СРБИЈИ

3.јул 2009. / Услови привређивања у Србији и даље су незадовољавајући. Посебно се то односи на растућу неликвидност, односно све већи број карика у ланцу финансијских дубиоза. Такође, недовољан је прилив поруџбина и са домаћег и са иностраног тржишта за нормалну упосленост капацитета, што уз повећане фиксне трошкове значајно лимитира пословање предузећа. Истина, озрачје на српском тржишту је тек психолошки побољшано после усвајања ребаланса буџета, јер није предвиђао никакве нове намете на пословање домаћих предузетника. Истовремено, ММФ је постао главни организатор економске политике, чиме је обезбеђена екстерна ликвидност земље и релативна стабилност девизног курса динара. Но, то је била тек прва реакција на доношење таквог буџета, јер се већ јављају повећана напетост и нервоза око новог ребаланса буџета и мера које ће такав буџет пратити. Изражава се управо бојазан од додатних пореских оптерећења, али и појачаних инфлационих тензија с јесени ове године.

Крајем маја и почетком јуна 2009. године позитивна кретања регистрована су код следећих економских индикатора: индустријска производња, прилив поруџбина, спољнотрговонски салдо, спољни дуг, укупне девизне резерве земље и инфлација. Негативна кретања на месечном нивоу евидентирана су код следећих привредних показатеља: извоз, трговина на мало, просечне нето зараде и ликвидна средства пословних банака.

У мају је евидентирана позитивна динамика индустријске производње на месечном нивоу. Но, то су тек први стидљиви знакови позитивне динамике. Они не указују да ли је Србија закључно с априлом дотакла најнижу коту производних активности у индустрији или ће се поставити и још неки неславни рекорд у обиму индустријске производње у овој години. То се илустративно примећује и по томе што нека предузећа који су носиоци производње у својим секторима попут Петрохемије или бившег Сартида немају континуитет у производњи. Ипак, више не би требало очекивати осетније падове у динамици физичког обима индустријске производње. Наступајући период може се окарактерисати као слегање тла после катастрофалног потреса који је у српској индустрији почео да тутњи још с краја прошле године. Прилив и домаћих и ино поруџбина је крајем маја регистровао благи позитивни помак. То су, такође, први притајени сигнали да би производне активности у Србији могле успореним темпом, и то у мањој мери да амортизују своју негативну динамику из претходног периода. Но, ти сигнали су тек у виду измаглице и надолазећи период ће показати да ли ће се јасније успоставити тренд раста укупних поруџбина. Спољнотрговински салдо је побољшан, али не као резултат јачања извозних активности, него као последица рецесије на глобалном нивоу. Стога овакав вид смањивања негативног спољнотрговинског салда треба узети са резервом. Наиме, уколико време после глобалне економске кризе дочекамо са непромењеном привредном структуром и бирократизованим државним апаратом, повећање спољнотрговинског дефицита се јавља као неминовност, а српска привреда доводи у стање болесника који прима инфузију у виду донација и кредита из иностранства. Спољни дуг је у априлу донекле редукован, после отплате неких рата кредита који је држава раније преузела, али и враћања позајмица банкарског сектора и привреде. Но, већ у мају ће се регистровати осетно задужење Србије закључивањем станд by аранжмана са ММФ-ом, тако да је ово тренутно побољшање само привид. Такође, у наредном периоду неминовно ће ради попуњавања буџетских празнина доћи и до нових задуживања државе, што ће Србију крајем ове или почетком следеће године увести у зону високе задужености. Управо су услед позајмице код ММФ-а и укупне девизне резерве Србије значајно порасле. Тиме је добијен интермецо за предузимање коренитих реформи у привреди, али и друштву у целини, како би се олакшао баласт са плећа привреде и држава учинила функционалнија, али и побољшала привредна структура. Уколико се овај предах не искористи, Србија ће дефинитивно пасти у дужничку кризу са неизвесним исходом. Раст цена на мало је осетније ублажен у јуну. Међутим, даљи ток инфлације зависиће првенствено од нових мера и одлука које ће донети влада Републике Србије, везано за евентуално повећање пореза на додату вредност или пак акциза и слично. Стога је и НБС обазрива приликом даљег спуштања референтне каматне стопе. А управо ове даље неизвесности додатно оптерећују пословање предузећа на српском тржишту.

Пласман робе на инострано тржиште је евидентирао даљи негативан искорак. То је последица глобалне рецесије, али и пасивности српске привреде и државних институција у правцу изналажења нових тржишних простора за домаће производе. Тренд пада извозних активности наставиће се и до краја ове године, уз могуће слабљење његовог интензитета с јесени ове године. Динамика промета робе у трговини на мало бележи негативну динамику. То је и очекивано у условима драстичног пада куповне моћи становништва и њихове повећане обазривости приликом уласка у потрошачке кредитне аранжмане. Овакве тенденције, уз могуће сезонске осцилације, наставиће се и до краја ове године. Штавише, с уласком у последњи квартал може се рачунати са оштријом динамиком негативних кретања у малопродајном промету. Просечне нето зараде су редуковане и номинално и реално. На то је, поред директних ефеката рецесивних кретања у привреди утицао и мајски ребалансирани буџет. Но, још увек има простора за смањивање зарада, првенствено у јавном сектору, како би и ванпривреда, а посебно јавна администрација пратила судбину привредне динамике у земљи. И овако смањене просечне нето зараде још увек су веће од остварене продуктивности рада и представљају оптерећење за целу привреду. Ликвидна средства пословних банака су значајно редукована током маја. Но, то је више последица враћања позајмица матицама у иностранству него потешкоћа које пословне банке имају у свом полсовању. Свакако да у наредном периоду, уз извесне осцилације, можемо рачунати са растом ликвидних средстава пословних банака, јер су на то стимулисане субвенционисаним кредитирањем уз помоћ државе, с једне, и високим приносом хартија од вредности НБС, с друге стране. У сваком случају, пословне банке у Србији имају значајне стимулансе од креатора економске и кредитно-монетарне политике, што их ставља у привилеговану позицију у односу на реални сектор.