САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ

Јануарски пословни амбијент у Србији оцењен је неповољније него месец дана раније.

То је резултат негативних кретања регистрованих код следећих економских показатеља: индустријска производња, спољнотрговинска размена, домаће и извозне поруџбине, ликвидна средства пословних банака, просечна нето зарада, инфлација, превелика пореска оптерећења, скупи кредити и монополска понашања.

Неки од ових индикатора су већ по неписаном правилу дужи период на страни оних фактора који условљавају негативна кретања у српској привреди. То се првенствено односи на превисоке фискалне терете, инфлацију, неликвидност и монополе, који су постојали и пре уласка у транзиционе процесе, али и оне настале током приватизације. Такође, треба указати и на висок спољнотрговински дефицит, који је у јануару настао као плод интензивнијег увоза робе широке потрошње, док су стопе раста извоза знатно умереније и углавом се ино пласман односио на производе ниже јединичне вредности. Од оних показатеља који немају дужу негативну традицију треба посебно упозорити на оштар пад индустријске производње и ликвидних средстава пословних банака. Но, у оба случаја овде се највећим делом ради о негативном сезонском утицају, а у случају нивоа слободних средстава овлашћених банака и о предузимању рестриктивних кредитно-монетарних мера НБС усмерених на сплашњавање инфлационих притисака. Када је реч о зарадама, оне су се у назначеном месецу вратиле на свој реални ниво после децембарског енормног раста, што је такође било сезонски условљено.

Позитиван предзнак у јануарским привредним кретањима у Србији резервисан је за структуру новчане масе М1 и укупне девизне резерве.

Иако је забележено извесно смањење депозитног новца у извештајном месецу, пад готовине у оптицају био је интензивнији. То је резултирало побољшањем структуре новчане масе М1, даље јачајући позитиван тренд установљен још на почетку 2005. године увођењем ПДВ-а, све масовнијом применом платних картица и осетним редуковањем сиве економије. Укупне девизне резерве су забележиле благи раст, и то првенствено захваљујући повећању девизних резерви НБС, чије се извориште налази у појачаним мењачким пословима. Наиме, после празничних дана и превеликог напрезања кућних буџета, у циљу обезбеђења егзистенције српско домаћинство је током јануара морало да се послужи дознакама из иностранства или пак да искористи извесну уштеђевину из сламарица за куповину динара како би могло нормално функционисати до прилива редовних прихода.