САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ

Оцена глобалних економских токова у Србији

Привредна слика Србије крајем јануара и почетком фебруара 2006. године, посматрана преко основних економских индикатора и монетарних агрегата имала је следеће карактеристике:

физички обим индустријске производње у јануару 2006. године био је нижи за 26,1% него месец дана раније. То је предоминантно последица мањих броја радних дана у првом месецу ове године услед бројних празника и зимовања. Но, и у случају да се из анализе искључи утицај сезонског фактора, ниво производних активности у индустрији био је мањи за 3,3% у односу на претходни месец. Ако се компарација врши на годишњем нивоу (јануар 2006/јануар 2005.) онда је индустријска производња повећана за 0,8%. То је резултат раста производних активности у прерађивачкој индустрији од 1,8%. Иначе, у 2005. години прерађивачка индустрија је у укупној производњи учествовала са 75,4%, што је, ипак смањење у односу на 2004. годину када је удео ове индустријске гране достизао 80,5%. На то је утицало повећање учешћа енергетског сектора, односно производње и дистрибуције електричне енергије, гаса и воде са 13,3% у 2004. на 18,3% у 2005. години. Овај податак указује да су у енергетском сектору предузете активности на санирању и осавремењавању енергетских капацитета, али и ефикасној организацији рада, што је и допринело јачем оживљавању енергетских капацитета у Србији. Посматрано по делатностима, најосетнији раст производње у јануару ове у односу на исти месец претходне године регистрован је код произвођача: дуванских производа (+116,5%), намештаја (+30,5%), машина и уређаја, осим електричних (+29%), рециклаже (+24,8%), издавања, штампања и репродукције записа (+13,5%), итд. У већем броју случајева, овако високе стопе раста су резултат ниске статистичке основице са којом се врши поређење, али исто тако у неким случајевима (дуванска индустрија) завршеног процеса реструктурирања који је преко редизајнирања управљачко-организационе, финансијске и технолошке структуре обезбедио виши ниво конкурентности и већи тржишни простор. Најзначајнији пад производних активности у јануару ове у односу на исти месец прошле године евидентиран је у производњи: радио, ТВ и комуникационе опреме (-66,3%), канцеларијских и рачунских машина (-41,4%), вађења руда метала (-24,7%), производа од дрвета и плуте (-19%), одевних предмета и крзна (-13,6%), итд. Дакле, реч је о оним гранама које још нису или су тек закорачиле у процесе трансформације и код којих и даље доминира како застарела технологија, тако и застарели концепт пословања базиран на тзв. производној филозофији. Иначе, српска индустрија са технолошког аспекта, складно резултатима посебних истраживања ИЗИТ-а, за развијеним земљама заостаје 17 година, а за земљама у транзицији 10 година, па онда и не чуди низак степен продуктивности рада. На то се надовезује и податак да још око петине анкетиране индустрије није увело одговарајуће ИСО стандарде у свој пословни процес, што указује на низак степен конкурентности и недостатак проактивног менаџмента;
у јануару је укупан обим извозних активности износио 326 милиона УСД, што је за 18,2% више него у истом месецу претходне године. Но, с друге стране увоз је био знатно динамичнији и са 623 милиона УСД премашио је онај из јануара 2005. године за читавих 38,1%. Тиме је спољнотрговински дефицит у првом месецу извештајне године износио 297 милиона УСД, што је за 69,7% више него у истом месецу лане. Но, треба имати у виду да је у прошлогодишњем јануару услед увођења пореза на додату вредност и прекомерних набавки концем 2004. године регистрован осетан пад увозних активности, тако да овогодишњу јануарску стопу раста дефицита у робној размени са светом треба релативизовати, јер се поређење врши са основицом која је акцидентна. Тек ће подаци с почетка другог квартала 2006. године у потпунијем и реалнијем светлу показати текуће стање у спољнотрговинској размени српске привреде са међународном заједницом. Но, оно што делује обесхрабрујуће по нашу привреду јесте податак да смо у јануару увезли робе широке потрошње у вредности од 307 милиона УСД, а то је условило повећање удела ове робне групе са 40,6% у јануару прошле на чак 49,3% у истом месецу ове године. Истовремено, удео опреме је на изузетно ниском нивоу у односу на потребе српске индустрије и достигао је једва 8,3%. То не буди наду да ћемо у скорије време поправити конкуретску позицију привреде и у већој мери него што је то сада случај појачати извозне активности. Да би се то остварило, поред бржег и промишљенијег технолошког и тржишног реструктурирања постојећих индустријских капацитета неопходно је обезбедити и већи прилив страних директних инвестиција, које ће са собом повући и нову технологију, нови производ, али и већи тржишни хоризонт;
регистрован је пад прилива поруџбина како са домаћег, тако и са иностраног тржишта. Истина, ова негативна кретања била су изражанија у динамици дотока домицилних него извозних поруџбина. Но, у оба случајева, то је првенствено последица сезонског фактора чији је утицај у јануару посебно наглашен;
евидентиран је осетан пад новчане масе М1 са 144,882 млрд. динара у децембру 2005. на 130,601 млрд. динара у јануару 2006. године или за 9,9%. То је и сезонски уобичајено да после децембарских претпразничних дана који су били карактеристични по осетном повећању дознака из иностранства и кеш кредита, а већим делом по том основу и готовине у оптицају, дође до извесног смиривања назначеног монетарног индикатора. Но, гледано на годишњем нивоу (јануар 2006/јануар 2005.) новчана маса М1 је ипак порасла за 28,8%;
депозитни новац је смањен са 91.273 млрд. динара у децембру 2005. на 85.909 млрд. динара у јануару 2006. године, односно за 5,9%. Но, компарирајући јануарски ниво депозитног новца са оним из истог месеца претходне године долази се до податка да је исти евидентирао раст од чак 37,3%. То је резултат увођења ПДВ-а и све масовније примене платних картица, што је све заједно резултирало осетнијим редуковањем сиве економије и јачањем безготовинских инструмената плаћања;
готов новац у оптицају је значајније редукован у јануару. Наиме, он је опао са 53.645 млрд. динара у децембру 2005. на 44.692 млрд. динара у извештајном месецу ове године или за 16,7%. На то је поред коренитих реформи у области пореског система Србије, свакако велики допринос у посматраном месецу дао сезонски фактор. Истина, у односу на јануар 2005. године готов новац у оптицају је порастао за 15%. Но, та динамика раста у значајној мери заостаје за интензитетом раста трансакционог новца, који је у истом временском интервалу компарације повећан за читавих 37,3%. Стога не чуди да је структура новчане масе М1 побољшана како у односу на претходни месец, тако и посматрано на годишњем нивоу. Наиме, учешће депозитног новца у јануару ове године достигло је 65,8%, док је месец дана раније било 63%, а у првом месецу 2005. године 61,7%. Дакле, приметан је перманентни позитиван тренд. Супротно томе, динамика готовог новца је уз извесне мање осцилације имала силазну путању. То потврђују подаци који указују да је удео готовине у новчаној маси М1 у јануару 2005. био 38,3%, у децембру исте године 37%, а у извештајном месецу 2006. 34,2%;
ликвидна средства пословних банака су смањена са 14.531 млрд. динара у децембру 2005. на 9.792 млрд. динара у јануару 2006. године, односно за чак 32,6%. Но, то је поред ригорозне кредитно-монетарне политике, свакако и утицај сезонског фактора, будући да је у претходном претпразничном месецу евидентирана „поплава“ потрошачких кредита, који су у великој мери исцрпили јануарски слободни кредитни потенцијал пословних банака;
укупне девизне резерве порасле су за 0,5% у односу на децембарски ниво (са 6,541 млрд. УСД на 6,575 млрд. УСД у јануару). При томе су девизне резерве НБС у извештајном месецу достигле 5,982 млрд. УСД, што је за 2,4% било више него месец дана раније, и то углавном захваљујући повећаним мењачким пословима, када је домаће становништво било принуђено да после прекомерног трошења и задуживања у децембру продаје своју девизну ефективу из сламарица у циљу задовољења егзистенцијалних потреба. С друге стране, девизне резерве комерцијалних банака су са јануарских 593 милиона УСД биле мање за 15,1% у односу на децембарски ниво;
девизни курс динара према евру у јануару достигао је 87,12 динара, што је за 1,9% његова нижа вредност него у претходном месецу. У односу на јануар 2005. године динар је изгубио на вредности 8,5%, што указује да је темпо депресијације домаће валуте био знатно блажи у односу на динамику инфлаторних кретања и на дужи рок ова неравнотежа је неодржива;
просечна нето зарада у Србији у јануару износила је 18.191 динар, што је у односу на претходни месец гледано у номиналним изразима било за чак 17,6%, а у реалним изразима за 18,2% мање. Но, то је првенствено последица утицаја сезонског фактора, будући да је у јануару мањи број радних дана, док су у децембру исплаћивани вишкови и тринаесте плате, што је на крају и условило овако изражен пад куповне моћи просечних нето зарада. Међутим, у односу на прошлогодишњи јануар, просечне нето зараде су номинално порасле за читавих 27,5%, а реално за 10,6%. Према томе, сасвим је видљиво да је у односу на јануар 2005. године повећана куповна моћ зарада. Но, ипак треба указати да су постојеће зараде и даље на нивоу који не покрива трошкове стандардне потрошачке корпе, те да је за њено покриће неопходно обављати додатне послове или се пак снабдевати преко родбинских веза са села пољопривредним производима како би се уштедео буџет домаћинства на зеленој пијаци или најзад, допуњавати буџет преко пријатеља и родбине из иностранства, што је врло чест случај. Посматрано по делатностима, највеће зараде у извештајном месецу евидентиране су у: производњи дуванских производа (51.565 динара), организацијама на бази учлањења (45.183 динара), финансијском посредовању (42.873 динара), ваздушном саобраћају (42.247 динара), производњи електричне енергије, гаса и топле воде (33.615 динара), итд. Супротно томе, најниже просечне нето зараде већ по традицији у највећем броју случајева забележене су у текстилној индустрији. На то указују званични статистички подаци, према којима су изузетно ниске просечне нето зараде регистроване у следећим производним секторима: производња одевних предмета и крзна (4.509 динара), производња текстилних предива и тканина (4.688 динара), прерада и производи од дрвета и плуте (5.656 динара), производња коже и предмета од коже, обуће (8.356 динара), производња радио, ТВ и комуникационе опреме (9.276 динара), итд. Дакле, приметно је да у односу на претходни месец није било битнијих померања у рангу делатности по висини остварених просечних нето зарада. И даље су у врху пропулзивне гране, а на дну лествице оне гране које су претрпеле највеће шокове изолације земље и пребрзе либерализације тржишта. Такође реч је о гранама код којих је процес реструктурирања у самом зачетку и тече доста споро;
цене на мало су у фебруару порасле за 1,4% у односу на месец дана раније. То је највећим делом последица раста цена пољопривредних производа (4,2%) и индустријски непрехрамбених производа (2,8%). Овако висок раст малопродајних цена у фебруару резултирао је стопом инфлације од чак 1,9% у прва два месеца ове године. Дакле, и даље су присутна инфлациона жаришта осликана преко прекомерне личне и јавне потрошње и монополског понашања појединих привредних делатности, посебно на сектору трговине и појединих пољопривредно-прехрамбених производа;
посебна истраживања ИЗИТ-а базирана на Допунском „Конјунктурном тесту“ бавила су се питањима ценовне политике индустријских предузећа у Србији и њене усклађености са инфлационим пројекцијама. Поучени негативним искуством из прошле године када су прогнозе у погледу кретања цена на мало биле нереално постављене и често мењане, појавила се појачана доза неповерења српских привредника у носиоце економске политике по питању њихових инфлаторних предикција. То је у већини случајева резултирало планирањем ценовне политике производа на вишем нивоу од најављене инфлационе стопе за 2006. годину. Тако је чак 53% анкетиране индустрије истакло да су цене њихових производа у овој години планиране на нивоу изнад пројектоване инфлације. При томе је доминантан број оних који су предвидели већи раст цена својих производа у односу на званично планирану инфлациону стопу за 5-10% (њих скоро 90%). Поред неповерења у званичне инфлационе пројекције, анкетирана индустрија је, приликом планирања своје ценовне политике, била принуђена да одговори и изазову повећаних ценовника добављача, будући да је пред улазак у пословну 2006. годину дошло до поскупљења њихових производа, а који су значајни инпути у производњи производа анкетираних привредника. ^ак 82% анкетиране индустрије је указало да су њихови добављачи у сам залазак 2005. године подигли цене њихове робе, што је имало негативне реперкусије на ценовну политику анкетиране српске индустрије. Ова истраживања указују да су анкетирани привредници песимисти у погледу остварења овогодишње зацртане инфлационе стопе, а свој песимизам граде на још несанираним главним узрочницима инфлационих тензија, који се, пре свега, осликавају у прекомерној личној и јавној потрошњи. Но, то су ипак само појавни облици инфлационе болести. Суштина је у јачању инвестиционих активности и производње, како путем већег прилива страних директних тзв. греенфиелд инвестиција, тако и путем убрзавања трансформације већих друштвених система и јавних предузећа, чиме би се редуковале субвенције за таква правна лица и смањили расходи из буџета, а преко њиховог реструктурирања обезбедила боља тржишна проходност и побољшала целокупна ефикасност и ефективност српске привреде, посебно индустријских капацитета. То би све заједно у значајној мери допринело повећању домаћих робних фондова и тиме смањењу постојећег великог гепа у односу на новчане фондове подстакнуте у овом тренутку прекомерним задуживањем становништва код пословних банака у сврху задовољења своји текућих потреба.