САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ

Оцена привредних прилика у Србији у 2005. години

Привредни амбијент у Србији, иако за нијансу повољнији него прошле године, не може се оценити задовољавајуће. Упркос осетнијем расту извозних активности и смањењу спољнотрговинског дефицита, те минорног раста индустријске производње, пословна клима је била доста неповољна, првенствено са два аспекта. То су: неликвидност у привреди и инфлација. Но, и осетно појачану позитивну динамику извозних активности треба узети са одређеном дозом резерви, јер је то више резултат реалнијег исказивања фактура после примене ПДВ-а, него стварно интензивнијег оживљавања укупних привредних капацитета.

Анализа кључних фактора утицаја на привредни амбијент у 2005. години

Неликвидност и инфлација су два главна чиниоца који су одредили услове привређивања у Србији током 2005. године.

Привредна неликвидност не би била толико посебна карактеристика пословне 2005. године, да није додатно појачана. До тога је дошло услед примене пореза на додату вредност и изузетно рестриктивних мера кредитно - монетарне политике Народне банке Србије. Но, да не би било нејасноћа, увођење ПДВ-а је значајан позитиван искорак у реформи српског фискалног система, а и мере Централне банке су биле неопходне у условима нарастајућих инфлационих притисака.

Шта је кључни узрок појачане неликвидности у српској привреди?

То је, свакако, изостанак стратегије реструктурисања јавног сектора и других већих друштвених предузећа, те с тим у вези доста успорен и недефинисан процес њихове трансформације који је резултирао останком таквих система на терету државе у форми субвенционисања њиховог poslovawa. У таквим околностима појачана је јавна потрошња, која је изазивала веће инфлационе напетости, па су рестриктивне мере НБС биле изнуђене и усмерене у правцу очувања макроекономске стабилности управо науштрб ликвидности привреде. Применом тако ригорозних мера, које су се већим делом одликовале постепеним повећавањем стопе обавезне резерве и проширивањем основице за њену апликацију, кредити за привреду су били скупљи, што је додатно сужавало маневарски простор привредницима за премошћивање неликвидне зоне. У таквој констелацији односа, када је увођење ПДВ-а на самом старту године стерилисало и оно мало слободних средстава из привреде, а касније, истина постепене, али све јаче примене ригорозне кредитно-монетарне политике НБС, заоштравао се проблем неликвидности у привреди. Тај проблем је у комбинацији са недовољно јасном стратегијом трансформације јавних система имао за последицу доста скромну стопу раста индустријске производње.

Инфлација је, такође, фактор који је предоминантно негативно утицао на пословни амбијент у привреди Србије. Може се рећи да је инфлација као појавни облик неравнотеже између робних и новчаних фондова имала значајног утицаја на ширење неликвидности у привреди. Но, како смо већ напред нагласили један од главних узрочника инфлационих тензија, а тиме посредно и неликвидности јесте повећана јавна потрошња, посебно у виду субвенција нереструктурисаних предузећа. Но, поред јавне потрошње, на премашивање, иначе нереално планиране стопе инфлације за 2005. годину (9,6%), велику улогу одиграли су и лична потрошња и монополска понашања учесника у привреди.

Наиме, лична тражња се перманентно захуктавала захваљујући у почетку чековима на почек, а после коришћењем широке палете потрошачких кредита. Тиме је креирана знатно већа зарађивачка способност потрошача него што је она у условима ниског интензитета привредних активности одржива. Услед тога успостављен је тренд ширења гепа између робних и новчаних фондова, што је додатно гурало инфлацију на виши ниво. Да су кредити већим делом коришћени за набавку домаћих производа, онда би тај геп био знатно слабије изражен, те би и инфлациони притисак био нижи. Али услед нереструктурисане привреде и недовољних страних греенфиелд инвестиција, српска привреда и није у могућности да се још увек адекватно избори са иностраном конкуренцијом и пружи довољан квалитет и обим производа за којима постоји тражња. Према томе, и у овом случају се показује да је круцијални разлог јачања инфлације непостојање јасне стратегије привредног развоја и реструктурисања великих привредних система у Србији, што уз и даље неодовољно стабилну и стимулативну правну инфраструктуру и скромне стране инвестиције и резултира недовољним обимом, асортиманом и квалитетом српске производње у односу на тражњу. Из овога произилази да НБС само лечи симптоме инфлације како би дала мало простора креаторима економске политике у погледу озбиљнијег и бржег приступа решавању проблема великих друштвених и јавних предузећа, с једне и изградње што стабилније и транспарентније легислативе, с друге стране. Но, проблем је у томе што овај изнуђени процес залечивања траје предуго, а то има негативне реперкусије на целокупан привредни амбијент.

Носиоци економске политике у претходним годинама у великој мери занемаривали су постојање и формирање нових монопола на српском тржишту. То је на крају произвело додатне потешкоће у функционисању привреде, не само у виду креирања нелојалне и нездраве конкуренције, него и у погледу ценовних диктата који су представљали допунско погонско гориво инфлационој аждаји. Оваква понашања нису била само карактеристика јавних система било на локалном или републичком нивоу, него и приватизованих предузећа углавном из пољопривредно-прехрамбене индустрије. Дакле, и у овом случају креатори економске политике су на потезу, и то првенствено преко доследне примене Антимонополског законодавства.

У целини посматрано пословни амбијент у Србији није био довољно стимулативан за предузећа која послују на овом тржишту. Несташица финансијских средстава, ширење ланца неликвидности, те врло честа померања цена нису омогућавали стабилност пословања и његово планирање на дужи рок. Стога је задатак на креаторима економске политике да се промптно ухвате у коштац са главним проблемом – реструктурисање великих друштвених и јавних система и ажурнија примена донетих законских прописа и изградња јаке правне инфраструктуре, како би се што пре створио простор за јаче оживљавање српске привреде.