САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ

ПРОГНОЗЕ ПРИВРЕДНИХ KРETAЊA У СРБИЈИ

Пословна клима у српској привреди током октобра ове године оцењена је за нијансу повољније него претходног месеца.

Тако су у назначеном месецу регистрована следећа позитивна кретања: индустријска производња, извоз, инострана тражња, депозитни новац, ликвидна средства пословних банака и укупне девизне резерве.

Негативна кретања регистрована су код следећих економских индикатора: пољопривредна производња, тражња са домаћег тржишта, просечне нето зараде, цене произвођача, цене на мало, превелика фискална оптерећења, прескупи кредити, неликвидност у привреди и монополска понашања.

ПОЗИТИВНА КРЕТАЊА:

Нешто трајнији и дугорочнији позитиван тренд евидентиран је код извозних активности, депозитног новца и креирања укупних девизних резерви, пре свега резерви НБС. Пласман робе на инострано тржиште бележи перманентан раст током целе ове године, што ће условити не само да се достигне него и премаши овогодишња циљна стопа извоза од 25%. Она је већ у првих десет месеци 2005. године износила 35,3%. Свакако, овде треба ставити ограду да су овогодишњи извозни резултати мањим делом плод стварног динамизирања привредних активности, а већим делом резултат реалнијег исказивања фактура после увођења ПДВ-а. И депозитни новац уз незнатне осцилације више сезонског карактера, региструје позитивну динамику, што је резултат шире примене платних и кредитних картица и сужавања сиве економије реструктурисањем пореског система у Србији. Када је реч о девизним резервама земље, онда треба нагласити да се ту примарно ради о расту девизних резерви НБС, а не и пословних банака чије су резерве у односу на прошлу годину уз мање осцилације у паду. У односу на успо-стављање мање-више трајнијих позитивних тенденција наведених економских индикатора, за инострану тражњу и слободна средства пословних банака се то ипак не би могло рећи. Наиме, прилив поруџбина из иностранства има доста осцилаторну дина-мику, док су ликвидна средства послових банака тек у ређим приликама током протеклог периода 2005. године, и то тек после неколико узастопних смањивања њиховог обима, бележила известан позитиван помак. То се десило управо у извештајном месецу, али и поред тога, тај позитиван искорак није био такав да би се смањио геп између нивоа ликвидних средстава у децембру 2004. и октобру ове године. Тај геп износи 7,5%, а последица је изузетно рестриктивне кредитно-монетране политике НБС.

НЕГАТИВНА КРЕТАЊА

По негативном утицају на привреду Србије не само у октобру, него и у протеклом периоду ове године, па и дуже, издвајају се инфлаторни притисци, хронични недостатак финансијских средстава у привреди, превелика пореска оптерећења и монополизована привредна структура у појединим секторима производње и услуга. Инфлационе тензије су бележиле перманентно присуство у српској економији, посебно преко јачања личне и јавне потрошње и монополског понашања појединих произвођача и локалних комуналних предузећа. Неликвидност српске привреде је нешто по чему је на жалост наша економија већ дуже време препознатљива. Она је у 2005. години само додатно појачана услед спровођења још ригорозније кредитно-монетарне политике НБС и увођења пореза на додату вредност. Монополска понашања су великим делом уочљива у пољопривредно-прехрамбеном сектору. То се посебно односи на шећер, уље, млеко и млечне производе. Таква понашања спречавају развој здраве конкуренције и негативно утичу на животни стандард становништва.