САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ

Маркетинг оријентација српске привреде

Усвајање маркетинг концепта као базичне форме пословања за свако предузеће представља императив, јер од тога у пуној мери зависи и сам опстанак на тржишној сцени. То значи да менаџмент фирме остварење својих пословних циљева мора да базира на комуникацији и размени информација са потрошачима, креирајући своју понуду тако да она садржи вредност која макси-мизира сатисфакцију потрошача. У таквим околностима задатак маркетинга је да обезбеди расположивост производа на правом месту, у право време и по правој цени увек водећи рачуна да тиме стекне диферентну предност у односу на конкурента. Ту улогу маркетинг остварује прикупљањем података из примарних или секундарних извора, стварајући информациону базу за доношење квалитетних и профитабилних управљачких одлука.

Предузеће не може да се дуже задржи на истом производном програму не уводећи никакве измене. Промене у куповној снази купаца, њихових потреба, појава нових проиувода на тржишту који задовољавају базично исту сврху као и производи предузећа, појачан притисак конкуренције, као и перманентни технолошки напредак захтевају да предузеће не само прихвати промене, већ да уколико постоје могу-ћности за то предњачи или пак да им се брзо прилагођава.

У којој мери је српска индустрија инкорпорирала основне постулате маркетинга у своје пословање може се сагледати и из посебног истраживања који је на бази допунског „КТ “-а, ИЗИТ спровео на узорку од 200 предузећа из различитих сектора индустријске производње.

Може се дати глобална оцена да је ситуација сада нешто повољнија када је у питању примена основних маркетинг принципа него што је то био случај претходних година. Томе говори у прилог и податак да 89% анкетираних привредника врши истраживања тржишта својих производа. Истина, ако се има у виду да њих скоро 40% та истра-живања обавља ад хоц или спорадично, онда напред наведени податак о броју корисника маркетиншких информација треба релативизовати.

Зашто? Зато јер истинско усвајање марке-тинг концепције пословања подразумева континуирано и добро организовано праћење тржишних појава у циљу креирања маркетиншког информационог система као главне полуге при анализирању одређених догађаја и антиципирања нових, а све ради правовременог реаговања на изазове из окружења. Стога оваква у великој мери истраживања под принудом, будући да се изводе ретко и у временским теснацима, могу приказати недовољно јасну слику стварности, што менаџмент може усмерити ка доношењу неодговарајућих пословних одлука, а као крајњи резултат тога биће нарушавање имиџа и тржишне позиције. Уколико се тако настави на дуже стазе доводи се у питање и сам опстанак предузећа.

Да је ситуација далеко од оптималне говори и податак да од оног дела анкетиране индустрије која обавља редовна истраживања тржишта, око трећине њих то чини преко свог комерцијалног сектора. Поставља се питање да ли се ту заиста ради о маркетиншким истраживањима. Наравно, на бази напред објашњених постулата маркетинга, сасвим је јасно да ту не може бити ни говора о правим маркетиншким истраживањима.

Оваква интерна истраживања заснована искључиво на секундарним подацима могу послужити само као један од инпута у тржишним истраживањима, а никако као једини и главни фактор приликом анализе тржишта.

Организациони модалитети истраживања тржишта

Организациони модалитети	у %
Маркетинг сектор	52
Комерцијални сектор	34
Агенција ангажована од предузећа	14

Извор: Допунски „КТ“ ИЗИТ-а, април 2005.

На питање којим елементима маркетинг миџа придају највећи значај у циљу јачања тржишне позиције, њих чак 69% је одговорило да је то производ.

Организациони модалитети	у %
Маркетинг сектор	52
Комерцијални сектор	34
Агенција ангажована од предузећа	14

Значај појединих елемената маркетинг миџа у циљу јачања тржишне позиције

Елементи маркетинг миџа	% анкетираних
Производ	69
Промоција	12
Дистрибуција	11
Цена	9

Извор: Допунски „КТ“ ИЗИТ-а, април 2005.

То потврђује и податак да је око 60% анкетиране индустрије у 2004. години увело нове производе у свој производни програм. Истина, ту се у највећем броју случајева (56%) ради о модификацији постојећег производа, а не и заиста о усвајању производње потпуно новог производа или пак увођењу нове производне линије.

Степен иновације производа

Степен иновативности	% анкетираних
Модификација постојећег производа	56
Увођење новог производа у производну линију	28
Увођење нове производне линије	16

Извор: Допунски „КТ“ ИЗИТ-а, април 2005.

Но, да су постојеће измене на производном програму предузећа још увек недовољне указује и чињеница да се код чак 93% анкетиране индустрије у већој или мањој мери јављају рекламације на производе. Оне се најчешће односе на квалитет производа (51%), ломове приликом транспорта (27%) и непоштовање уговорених рокова испо-руке (у 22% случајева).

Дакле, из презентираних података, уочљиво је да постоје извесни позитивни помаци, бар када је реч о схватању важности маркетинга у пословању предузећа. Но, то је свакако још увек далеко од оптималног нивоа, будући да је менаџерска мапа предузећа и поред увелико захукталог процеса приватизације, недовољно рестру-ктурисана. Свакако, постојеће стање, једним делом, се може правдати и недо-статком финансијских средстава.