САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ

Оцена глобалних економских токова у Србији

Априлска пословна клима у српској привреди је оцењена нешто повољније него месец дана раније.

Евидентиране су позитивне тенденције код следећих економских индикатора: инострана тражња, домаћа тражња, ликвидна средства пословних банака, укупне девизне резерве, просечне нето зараде, просечно исплаћене пензије.

Треба указати да још увек не постоје јаснији сигнали да је успостављен трајнији позитиван тренд. То се посебно односи на динамику иностране тражње, ниво слободних средстава пословних банака и инфлацију. Наиме, прилив поруџбина са ино тржишта има изразито осцилаторну динамику, док је обим ликвидних средстава у банкарству и поред извесних позитивних помака и даље нижи у односу на крај 2004. године. Исто тако, када је реч о динамици раста цена на мало нису отклоњени главни узрочници инфлационог жаришта, па постојеће ублажавање инфлационих токова треба посматрати условно позитивно.

Од негативних привредних кретања у Србији током априла треба издвојити: пад индустријске производње, погоршање структуре новчане масе М1, превелика фискална оптерећења, скупе кредите, неликвидност привредних субјеката, недовољну динамику извозних активности као и даље присутне инфлаторне притиске.

Извештајни период, као и протекли део ове године карактерише рестриктивност кредитно-монетарне политике. Уз изражену рестриктивну фискалну политику, то су за сада две једине мере примењене и изнуђене у одбрани макроекономске стабилности од инфлационе аждаје. На жалост, доста се касни у процесима реструктурирања великих производних система и реформисања државне управе што има негативне последице изражене преко повећане јавне потрошње и перманентног притиска на раст цена на мало. Стога је комбинација наведених рестриктивних мера неопходна како би се спречило јаче макроекономско подрхтавање. Но, ове изнуђене мере већ дају и негативне резултате услед њихове дуже примене, а они се огледају у појачаној неликвидности привреде и смањењу физичког обима индустријске производње. На овакву економску слику Србије указивали смо још половином 2004. године, али изгледа да није било довољно слуха или одлучности да се храбрије крене у процесе реструктурирања привреде и државне управе. Што се пре ови процеси приведу крају, то ће сасвим сигурно доћи и до релаксирања постојеће рестриктивне како монетарне тако и фискалне политике, што ће допринети повећању ликвидности привреде и већим могућностима за инвестирање у прилично израубоване индустријске капацитете.