САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ

Оцена глобалних економских токова у Србији

Основне карактеристике привредних кретања у марту 2005. године биле су следеће:

и поред повећања производних активности за 16% у односу на фебруарски ниво, физички обим индустријске производње ипак је био за 6,2% мањи него у марту 2004., односно за 3,4% у односу на стање из првог квартала претходне године. То је претежно последица поја-чане неликвидности изазване увођењем ПДВ-а ове године. Управо услед недостатка финансијских средстава и немогућности континуиране набавке сировина и репроматеријала долазило је до мањих или већих застоја или прекида у производном процесу, што је с једне стране смањивало степен искоришће-ности производних капацитета и редуковало обим производних активности, а с друге стране, повећавало трошкове производње, посебно фиксну компоненту тих трошкова и тиме додатно смањивало ценовну конкурентност производа на тржишту;
прве процене указују да 2005. неће бити родна година, бар што се тиче пшенице. Наиме, засејане површине пшеницом су мање за 14%, при чему је више од 65% површина под овом културом засејано ван оптималних рокова. Но, ипак се рачуна да ће принос хлебног жита износити око 3,5 - 3,7 т/ха, што уз засејане површине омогућава задовољење домаћих потреба;
у првом тромесечју ове године извоз је порастао за 52,2%, односно са 653 мил. УСД на 994 мил. УСД, док је увоз смањен за 11% или са 2,246 млрд. УСД на 2 млрд УСД. Тиме је покривеност увоза извозом достигла 49,7%, што је значајно побољшање у односу на исти период лане када је та покривеност износила 29,1%. Осетно повећање извозних активности резултат је завршених процеса реструктурисања и приватизације предузећа у претходним годинама. С друге стране, пад увоза последица је прекомерних набавки из иностранства током децембра 2004. године учињених у циљу избегавања плаћања ПДВ-а. Тиме су створене залихе за бар прво троме-сечје ове године. Но, треба истаћи да је смањење увоза последица и погоршане неликвидности с почетка 2005., на шта указује и податак да је на узорку од 200 предузећа из различитих сектора инду-стријске производње, њих чак 54% у марту ове године регистровало отежане услове набавки сировина из иностранства. То је имало и своје негативне реперкусије на динамику укупне инду-стријске производње у Србији. Но, и поред скоковитог раста извоза, српска привреда са светом је у прва три месеца ове године забележила спољнотрговински дефицит у износу од 1,006 млрд УСД;
динамика тражње са домаћег тржишта у извештајном месецу имала је позитиван смер. Наиме, после прошломесечног пада, у марту је регистрован осетан раст прилива домаћих поруџбина. Супротно томе, након фебруарског раста, тражња са иностраног тржишта поново је реги-стровала драстичан пад, што би се у надолазећим месецима могло негативно одразити на динамику извозних активности, пре свега у правцу сплашњавања постојећег интензитета раста извоза;
и поред благог раста новчане масе М1 са 107,270 млрд. динара у фебруару на 109,971 млрд. динара у марту ове године, она је ипак и даље за 1,1% мања у односу на децембарски ниво. Тиме се потврђује наставак рестриктивне кредитно-монетарне политике коју НБС води у циљу попуштања инфлационих притисака;
депозитни новац је повећан са 68,099 млрд. динара у фебруару на 70,721 млрд. динара у извештајном месецу или за 3,4%. У односу на децембар 2004. године то повећање је изражено у релативним изразима износило 7%. Управо због нешто јачег раста безготовинских трансакција у марту је у односу на претходни месец и регистрован благи раст новчане масе М1;
и готов новац у оптицају у извештајном месецу је евидентирао раст, али знатно слабијег интензитета него депозитни новац. Тако је у марту готов новац повећан за 0,9% у односу на фебруарски ниво. То је, ипак за читавих 13,1% мањи обим готовине у оптицају него у децембру 2004. године. Тиме је побољшана структура новчане масе М1. Наиме, удео готовог новца је опао са 40,6% у децембру 2004., односно са 36,5% у фебруару 2005. на 35,7% у извештајном месецу ове године. Супротно томе, појачане су безготовинске трансакције, односно присуство депозитног новца, што је резултат увођења ПДВ-а и даљег сужавање сиве економије;
слободна средства пословних банака су смањена са 7,496 млрд. динара у фебруару на 5,773 млрд. динара у марту ове године, односно за чак 23%. У односу на децембар 2004. године пад ликвидних средстава комерцијалних банака достигао је енормних 46,8%. Ово је најбољи индикатор рестриктивности кредитно-монетарне политике коју води НБС, али и негативних последица које ова политика има на стање у привреди преко појачане неликвидности и опадања производних активности. На жалост, овакав смер монетране политике и даље мора бити задржан како не би дошло до распламсавања инфлациног жаришта, што би проузроковало далеко веће негативне ефекте по укупна привредна кретања у Србији;
укупне девизне резерве у марту износиле су 5,081 млрд УСД. То је за 0,5% мање него месец дана пре, односно за 1,3% мање него у децембру 2004. године. При томе девизне резерве НБС износиле су 4,311 млрд. динара, што је за 1,5% нижи ниво него у претходном месецу, али и даље за 1,6% више у односу на децембар прошле године. С друге стране, девизне резерве комерцијалних банака су порасле са 729 милиона УСД у фебруару на 770 милиона УСД у извештајном месецу или за 5,6%. Међутим, то је и даље за читавих 19,1% нижи ниво него у децембру 2004. године;
и даље је присутан континуиран тренд депресијације девизног курса динара. Тако је домаћа валута у марту у односу на претходни месец према евру депресирала за незнатних 0,7%, а у односу на децембар 2004. године за 2,7%. Приметно је да је интензитет флуктуације девизног курса знатно спорији него што је то раст цена на мало, што је дугорочно неодрживо и што представља додатну сметњу извозу, а значајан стимуланс увозу;
просечна нето зарада у марту износила је 15.863 динара, што је за 3,7% номинално, односно за 2,3% реално више него месец дана раније. То је превасходно резултат знатно интензивнијег раста плата у ванпривреди него у привреди. Тако су запослени у ванпривреди са просечним нето зарадама у марту од 18.771 динар остварили њихов номиналан раст од 6%, односно гледано у реалним изразима од 4,5% у односу на стање из претходног месеца. Супротно томе, у привреди су просечне нето плате повећане са 14.244 динара у фебруару на 14.578 динара у извештајном месецу, односно за 2,3% номинално или за 0,9% реално;
цене произвођача индустријских производа у марту биле су за 0,4% веће него претходног месеца. Најосетније пове-ћање произвођачких цена забележено је у производњи пољопривредних машина и оруђа (+3,4%). У односу на децембар 2004. године цене произвођача су порасле за 2,9%. И у овом случају, најосетнији раст цена је евидентиран код пољопривредних машина (+13,9%);
сходно најновијим подацима РЗС, забележен је исти интензитет раста цена на мало као и претходног месеца. Тако су у априлу малопродајне цене повећане за 0,8% у односу на мартовски ниво (у јануару за 2,7%, а у фебруару за 1,5%). И поред значајнијег сплашњавања њиховог раста у односу на прва два овогодишња месеца, то никако не значи да је дошло до смиривања инфлационих тензија. Напротив, потрошња на свим нивоима је и даље висока, а очекује се даље поскупљење струје и сезонски већ уобичајено повећање цена пољопривредних производа. У односу на децембар 2004. године цене на мало су порасле за чак 5,9% и већ сада постаје извесно да ће овогодишња пројектована стопа инфлације од 9,6% бити премашена.