САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ

Оцена глобалних економских токова у Србији

Крајем децембра 2004. године забележене су следеће привредне тенденције:

физички обим индустријске производње био је за 7,1% већи у 2004. у односу на претходну годину. То је резултат нешто интензивнијег раста производње у последњем кварталу 2003. године, а посебно у децембру када је у свим гранам регистровано јачање производних активности. И резултати допунског „КТ“ ИЗИТ-а указују да је у извештајном месецу евидентиран раст физичког обима производње. Тако је повећан број анкетираних произвођача који су евидентирали позитиван помак са 29% у новембру на њих 42% у децембру, а смањен број оних који су забележили пад производње са 16% на 12%. У прерађивачкој индустрији, најосетнији раст индустријске производње у 2004. години евидентиран је у:

производњи машина и уређаја, осим електричних (+48,1%),
основних метала (+40,3%),
кокса и деривата нафте (+31%),
канцеларијских и рачунских машина (+29,7%),
рециклажи (+25,9%), итд.

Посматрано по групама производа, значајан раст производње регистрован је код произвођача капиталних добара (+18,8%). Међутим, треба нагласити да је то више последица ниске статистичке основице за поређење него стварно великих позитивних помака на овом сектору производње.
Произвођаче ратарских усева на пролеће чекају поскупљења репродукционог материјала, по основу ПДВ, за најмање 8% у односу на прошлу годину. Евидентно скупљу пролећну сетву, по свему судећи, неће пратити цене индустријских култура: шећерне репе, соје и сунцокрета. Фабрике у првим најавама обећавају цене на нивоу прошлогодишњих„а производњу ће подстицати авансним давањем репроматеријала, али по паритетима који још нису утврђени. У свим овим калкулацијама скупље сетве (услед новог модела опорезивања промета), непромењених цена индустријског биља, мањих или укинутих премија, требало би истаћи и да пољопривредним произвођачима још увек није исплаћен други део премије за индустријско биље из прошле године. Сточарство. У сточарству се већ дуже време бележи пад производње и мере Министарства пољопривреде требало би да посебно заштите и унапреде ову област. Наиме, сточарству су, пре свега, неопходни већи подстицаји за извоз, као и обезбеђивање повољних кредита за улагање у производњу и унапређење квалитета. Међу пољопривредницима влада страх од непознавања овог новог принципа обрачуна пореза ПДВ, посебно што ће у време великих инвестиција у пролећне радове плаћати порез на инпуте, који су до сада били ослобођени ових дажбина.
сагласно расположивим подацима, укупан обим спољнотрговинске размене Републике Србије са светом у првих једанаест месеци ове у односу на исти период претходне године био је већи за 38% и достигао је износ од око 12,6 млрд. УСД. Међутим, то је више резултат динамичнијег раста увозних у односу на извозне активности.
назначеном периоду посматрања по-већан за 42%, а извоз за 27,5%. Но, то и не би било толико лоше да у увозу не доминирају производи широке потрошње. Наиме, са њиховим увозом од око 4,3 млрд. УСД они у укупним набавкама из иностранства учествују са 45,7%. Супротно томе, на увоз опреме издвојили смо свега 1,2 млрд. УСД, што је чинило само 12,8% укупног увоза српске привреде. То указује и да се у 2005. години не може рачунати са смањивањем извозно-увозног гепа, јер највећи део девизних средстава усмеравамо ка производима за потрошњу становништва, а не ка капиталним производима.
прилив домаћих и извозних поруџбина у извештајном месецу је имао различиту динамику. Тако је забележено интензивирање раста тражње са домицилног, а смањење прилива поруџбина са иностраног тржишта;
новчана маса М1 повећана је за 6,7% у односу на новембарски ниво, односно за чак 13,3% у односу на децембар 2003. године. То одудара у односу на дотадашњу прокламовану изразито рестриктивну кредитно-монетарну политику и указује на њену извесну релаксацију.
регистрован је благи раст депозитног новца са 72,171 млрд. динара у новембру на 73,511 млрд. динара у децембру 2004. године или за 1,9%. Тај позитиван помак у односу на прошлогодишњи децембар био је осетнији (+18,1%);
евидентирано је осетно повећање готовог новца у оптицају. Наиме, са 39,518 млрд. динара у новембру он је порастао на 45,679 млрд. динара у децембру или за 15,6%.
упркос осетном повећању ликвидних средстава пословних банака од 38,9% у односу на новембарски ниво (са 39,518 млрд. динара на 45,679 млрд. динара у децембру), достигнути обим слободних средстава је ипак за 4,3% био нижи него у последњем месецу 2003. године.
укупне девизне резерве у децембру износиле су 5,146 млрд УСД. То је за 5,2% више него месец дана раније, а за читавих 16% више у односу на децембар 2003. године, и то првенствено захваљујући расту девизних резерви код НБС.
присутан је континуиран тренд депресијације девизног курса динара од почетка ове године. Међутим, треба акцентирати да је у извештајном месецу регистрована осетнија депресијација домаће валуте у односу на европску заједничку монету. Тако је крајем децембра девизни курс динара у односу на евро износио 78,89 динара (у новембру 77,35 динара) и за око 2% је имао нижу вредност него претходног месеца. У односу на децембар 2003. године српска валута је депресирала за 15,5%;
есконтна стопа НБС од 8,5% је задржана на реално негативном нивоу имајући у виду достигнуту инфлацију у 2004. години;
просечна нето зарада у децембру износила је 17.346 динара, што је за 15,3% номинално, а 12,5% реално више него месец дана раније. Овако осетно повећање плата у посматраном месецу резултат је њиховог значајнијег раста у ванпривреди (18,8% номинално или 15,9% реално) него у привреди (13,4% номинално, односно 10,6% реално). У односу на децембар 2003. године просечне нето зараде су порасле номинално за 19,4% или реално за 5%.
Посматрано по окрузима, исто као и претходног месеца највећа просечна нето зарада и у децембру ове године забележена је у граду Београду (21.781 динара), а потом у Јужно-бачком округу (20.282 динара). На дну лествице и даље се налазе Топлички (9.748 динара) и Јабланички округ (10.095 динара);
просечно исплаћена пензија у децембру износила је 9.837 динара. То је за 2,5% номинално више него претходног месеца. Међутим, гледано у реалним изразима, просечно исплаћена пензија остала је на истом нивоу као и у новембру. Уколико се врши поређење на годишњем нивоу (децембар 2004./децембар 2003.), онда је раст пензија износио 17,8% номинално, а свега 3,6% реално.
цене произвођача индустријских производа порасле су за 0,9% у односу на претходни месец, а за 12% у односу на децембар 2003. године. Најосетнији притисак на раст произвођачких цена и даље на раст цена на мало у протеклих годину дана долазио је од произвођача течних горива и мазива који су за годину дана повећали цене својих производа за чак 36,6%;
цене на мало су повећане за 2,5% у односу на новембарски ниво, односно за 13,7% у односу на децембар претходне године. Према томе, инфлација је у 2004. години осетно премашила планирани ниво од 8,5%. На прекорачење планиране стопе раста цена на мало у претходној години превасходно је утицала повећана јавна потрошња, затим повећано акцизно оптерећење цене деривата нафте и раст цена енергената, висок раст цена пољопривредно-прехрамбених производа у августу и септембру,