САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ

Аналитичка оцена глобалних економских токова у Србији

Новембарску привредну слику Србије карактерисале су следеће тенденције:

• физички обим индустријске производње у извештајном месецу порастао је за 2,4% према претходном месецу. То је највећим делом последица сезонског карактера, будући да су овом расту највећи допринос дали произвођачи електричне енергије и гаса код којих је ниво производних активности повећан за 10,8% у назначеном периоду компарације.
• ову пољопривредну годину карактерисали су добри натурални показатељи. Процењује се да је укупан ниво пољопривредне производње у овој у односу на претходну годину порастао за 15 – 20
• И даље је настављен тренд ширења дискрепанце између извоза и увоза. Сасвим је извесно да ће овогодишњи спољнотрговински дефицит достићи огромних 6,8 млрд. УСД;
• и домаће и извозне поруџбине су забележиле раст прилива, али слабијег интензитета него претходног месеца;
• задржан је рестриктивни курс кредитно-монетарне политике. На то упућују и подаци о обиму новчане масе М1, према којима је иста после новембарског пада од 1,4% у односу на октобарски ниво, за тек 6,2% виша него у децембру 2003.
• регистрован је благи пад депозитног новца са 72,869 млрд. динара у октобру на 72,171 млрд. динара у новембру 2004. или за 1%. Међутим, у односу на децембар 2003. године ипак је забележен раст депозитног новца од чак 16%, што иде у прилог јачању безготовинских трансакција;
• готов новац у оптицају опао је за 3,8% у односу на октобарски ниво. Тако је у новембру износио 39,518 млрд. динара, што је истовремено и у односу на децембарски ниво 2003. године пад од чак 8,1%. Тиме је поправљена структура новчане масе М1
• ликвидна средства пословних банака су и поред повећања са 6,602 млрд. динара у октобру на 7,443 млрд. динара у новембру 2004., за читавих 31,1% нижа него концем 2003. године. То је последица изражене рестриктивне кредитно-монетарне политике НБС и у том циљу предузетих мера преко повећања стопе обавезне резерве са 20% на 23%.
• укупне девизне резерве у новембру износиле су 4,891 млрд УСД. То је за 3,1% више него месец дана раније, а за 10,3% више у односу на децембар 2003. године, и то првенствено захваљујући расту девизних резерви код НБС.
• присутан је тренд депресијације девизног курса динара од почетка ове године. Он је концем новембра износио 77,35 динара у односу на евро (у октобру 76,25 динара) и за 13,2% имао је нижу вредност него у децембру 2003. године;
• есконтна стопа НБС и даље је на нивоу од 8,5% годишње. С обзиром на овогодишњи раст цена на мало, она је реално негативна;
• просечна нето зарада у новембру износила је 15.042 динара, што је за 2,7% номинално, а 1,7% реално више него месец дана раније.
• просечно исплаћена пензија у новембру износила је 9589 динара, што је приближно на нивоу претходног месеца гледано номинално, али и за 1% реално мање него у октобру.
• посустао је раст цена произвођача индустријских производа, што указује на извесно смиривање трошковних инпута. Тако су цене произвођача порасле за свега 0,3% у односу на месец дана раније. Међутим, захваљујући њиховим интензивнијем повећању претходних месеци, на годишњем нивоу (новембар 2004/ новембар 2003.) раст цена произвођача индустријских производа достигао је 11,4%.
• цене на мало су повећане за 1,2% у односу на октобарски ниво, односно за 11% у односу на децембар претходне године. Тако је у првих једанаест месеци ове године просечна месечна стопа раста малопродајних цена износила је 0,95%, што значи да би овогодишња стопа инфлације могла достићи 12%.