PRESS АРХИВА

За живот у 2012. требаће више од једне и по плате

БЕОГРАД - За основне животне потребе грађана у наредној години ће бити потребно више од једне и по просечне зараде, а према анализи Института за тржишна истраживања (ИЗИТ) нема сигнала да ће се у 2012. боље живети, изјавио је данас сарадник института Саша Ђоговић.

„Структура потрошње је такође веома неповољна, јер последњи подаци говоре да око 44 одсто расположивих примања трочланог домаћинства одлази на покриће трошкова хране, а негде још око 15 одсто на режије, тако да 59 одсто расположивих примања одлази на покриће егзистенцијалних животних потреба“, рекао је Ђоговић на конференцији за новинаре у ИЗИТ-у.

Он је додао да у развијеним земљама Европске уније свега 15 одсто расположивих примања одлази на покриће трошкова за куповину хране, подсетивши да је у Србији просечна нето зарада у октобру износила 38.167 динара.

За утеху је једино пројекције да не треба очекивати „експлозивни раст инфлације“ како до краја ове године, тако и у наредној години.

„Имамо ниску агрегатну тражњу, пад цена сировина, а то све заједно са бољим пољопривредним родом ове године, представља противтежу евентуалном јачању притисака на инфлацију“, навео је Ђоговић.

„Овогодишња инфлација би могла да се заврши на квоти од близу осам одсто, што је изнад пројектоване горње границе од шест одсто“, навео је он.

Ђоговић је нагласио да само почетком наредне године треба очекивати „једнократне инфлационе стумулансе“, односно да је могућ раст цена које су под ингеренцијом државе - комуналне услуге, акцизни производи, цена струје.... Говорећи о стандарду, овај економиста је истакао да је куповна моћ становништва у Србији и даље има опадајућу тенденцију, што је последица пада привредних активности у земљи али и економске ситуације у евро-зони, на коју је привреда Србије упућена.

Ђоговић је истакао да је вероватно да ће у 2012. години привредни раст бити мањи од пројектованог од 1,5 одсто. „Чак и са оваквим постојећим трендовима у укупним привредним активностима, треба рачунати да нема побољшања животног стандарда ни у следећој години. У најмању руку он ће остати на постојећем нивоу“, казао је он.

Ђоговић је указао да је и пад годишњег промета у трговини на мало од 16,2 одсто један од показатеља пада животног стандарда.

Натраг