PRESS АРХИВА

Ђоговић: Хвала аграру за ниже цене

Београд -- Инфлација је у августу стагнирала и инфлаторни притисак је ослабио, али то је последица родне године и пада цена на светском тржисту а не економске политике.

То је оценио сарадник Института за тржишна истраживања (ИЗИТ) Саша Ђоговић уз напомену да домаћу привреду и даље карактерише појачана неликвидност док задуженост државе расте.

Ђоговић је казао да је стабилност курса позитивна ствар али да је то привид побољшања јер тренутни курс динара није резултат раста извоза већ рестриктивне монетарне политике коју води Народна банка Србије (НБС).

Услед пада извозних поруџбина у августу ове године дошло је до смањења извозне активности на месечном нивоу од 4,3 одсто. Истина, редукован је и увоз за 11,1 одсто, услед смањене потребе за набавкама сировина из иностранства јер су поруџбине за производњу умањене али и под утицајем сезоне годишњих одмора када пада домаћа и ино тражња, показују подаци ИЗИТ-а. Српска привреда и даље бележи негативан салдо у робној размени са светом и он је у периоду јануар-август ове године био 5,1 милијарди долара што је за 13,7 одсто више него у истом периоду лане.

У августу није било битнијих померања у нивоу укупних девизних резерви Србије и износиле су 11,45 милијарди евра што је за 0,8 одсто више него у јулу 2011. Међутим, у односу на децембар 2010. године укупне девизне резерве су мање за два одсто као поледица осетнијег смањења девизних резерви у портфељу пословних банка.

Ђоговић се осврнуо и на ситуацију у предузећима које је преузела држава.„Подржављена предузећа су прошле године у значајној мери подигла ниво искоришћености својих капацитета а сада раде на истом или на нивоу који је мањи него 2010.“, казао је Ђоговић. Сада се, између осталог, поставља питање шта ће бити са тим фирмама и да ли је држава у њих усла само да би се сачувао социјални мир.

До смањења девизних резерви комерцијалних банка дошло је услед понуде атрактивних хартија од вредности било од НБС, или пак Владе Србије, наводе у ИЗИТ-у.

Закључно са августом ове године инфлација је достигла ниво од 6,2 одсто, док ће овогодишња стопа инфлације бити изнад шест процената.

У августу ове године, у односу на исти месец лане, потрошачке цене су порасле 10,5 одсто. Јулска дефлација настала је пре свега као резултат пада потрошачких цена хране и безалкохолиних пића. Цене поврћа су тако опале за 18,1 одсто а воћа за 9,6 одсто.

Натраг