PRESS АРХИВА

За потрошачку корпу потребно више од једне и по плате

Београд - Просечна потрошачка корпа у марту ове године вредела је 55.589 динара и за њу је требало издвојити 1,55 просечних нето зарада, показали су јуче представљени резултати студије Института за истраживање тржишта „Текућа привредна кретања у Србији“.

У студији се наводи да је минимална потрошачка корпа износила 29.910 динара и вредела је 0,84 просечне зараде. Према речима Саше Ђоговића, сарадника ИЗИТ-а резултати демонстрирају изузетно ниска куповну моћ становништва у Србији.

- Просечна потрошачка корпа у марту 2011. била је 2,8 одсто скупља него месец дана раније, а минимална за скоро четири одсто што је плод поскупљења пре свега прехрамбених производа. Колико је лоша куповна моћ становништва у Србији показује и податак да је у сваком граду у просеку за покриће трошкова стандардне потрошачке корпе било потребно располагати са више од једне просечне нето зараде - истакао је Ђоговић. Он је додао да је најповољнија ситуација у Београду где је за просечну потрошачку корпу у марту требало издвојити 1,33 просечне нето зараде, а најнеповољнија у Ваљеву где та корпа вреди скоро две просечне плате или тачније 1,89 зараде.

Ђоговић је додао да је у односу на децембар 2008. године, степен покрића стандардне и минималне потрошачке корпе погоршан. У децембру 2008. године за покриће стандардне потрошачке корпе у Србији требало је располагати са 1,17 просечних нето зарада, а за подмирење минималне потрошачке корпе 0,62 просечне нето плате.

Натраг