PRESS АРХИВА

ИЗИТ: Критике на рачун скупа на Копаонику

Београд -- Иако је криза тема саветовања на Копаонику, стручњаци кажу да је уместо решења, једино што Форум показује - недостатак стратегије државног врха.

Бизнис форум на Копаонику одржава се по 16. пут. За разлику од претходних сусерета, овогодишњи скуп економиста, привредника и политичара је под великом пажњом јавности због актуелне кризе.

Управо је опстанак Србије у кризи тема саветовања али, како оцењују стручњаци, уместо решења, једино што Форум показује је - недостатак стратегије државног врха.

Копаоник Бизнис форум организује Савез економиста Србије који улазницу за сусрет са политичком и бизнис елитом наплаћује 20 хиљада динара плус ПДВ.

Гости-говорници не плаћају свој боравак у ски-центру, који је власништво бизнисмена Миодрага Костића.

Учесници су се данас такмичили у скијању, а вечерас их очекује журка, јавља извештач Б92.

За учеснике Форума организована је трка, али се на стази ипак нису појавили они најпознатији.

Копаоник је познат и по атрактивном ноћном животу, што су искусили челници економског форума, а главне звезде су чланови за ову прилику поново окупљеног бенда „Монетарни удар“ – Млађан Динкић, Горан Питић и Александар Влаховић.

Економиста ИЗИТ-а Саша Ђоговић каже да не види смисао саветовања на Копаонику с обзиром да су се тамо окупили људи који се ионако сваки дан виђају у Београду.

„Фактички, цело саветодавно тело премијера је тамо, председнички кабинет, па цела Влада, фактички, налазе се на Копаонику. Не видим сврху виђања на Копаонику, то би имало смисла ако је реч једино о регионалном саветовању, где би се појавили гувернери из Хрватске, Словеније и размењивали искуство и покушали заједнички да пронађу проблем“, сматра Ђоговић.

Никаквих ефеката од скупа на Копаонику не може да буде, јер то и није циљ тог сусрета, сматра председница Савета за борбу против корупције Верица Бараћ.

„Можда је и добро што то раде, јер ће ваљда коначно да буде јасно да је разлика између онога што причају и онога што раде јако велика“, рекла је Бараћева.

„Ипак треба видети да су се они нашли тамо на једном месту. Значи, шефови политичких странака и њихови финансијери заједно праве једну параду за грађане, не би ли их још једанпут преварили“, каже она.

„Од тога што политичари обећавају нема ништа, јер они и даље ову земљу воде на један партократски начин, заробљеном корупцијом, без икакве одговорности“, закључује она.

Од овогодишњег саветовања на Копаонику направљена је гламурозна представа за јавност, слаже се уредник економске рубрике листа политика Миша Бркић.

Већ се у обраћањима првог дана Форума видело да држава нема стратегију, већ само тактику за преживљавање на рок од месец-два.

До овог тренутка није било могуће сазнати колико кошта окупљање српске елите на Копаонику под покровитељством Владе Србије.

Оно што је јавно приказано су спонзори, међу којима су Привредна комора Београда и Јавно предузеће Телеком Србија, затим МК Комерц познат по куповини српских шећерана, инвестициони фонд Салфорд који надлежна Комисија оптужује за монопол у откупу млека, однедавно руска Нафтна индустрија Србије, две осигуравајуће куће и једна банка.

Институт: Србија већ у рецесији

Стручњаци Института за тржишна истраживања кажу да је привреда Србије већ ушла у рецесију и да ове године не треба рачунати на раст бруто домаћег производа.

„У претходних шест месеци забележен је пад прилива домаћих извозних поруџбина, а очекује се пад и у наредном периоду“, рекао је сарадник Института Саша Ђоговић.

Он сматра да је потребно драстично смањење постојећег буџета за око 20 одсто, смањење плата у јавном сектору и смањење запослених у администрацији, а пензије треба замрзнути или чак смањити.

„Главни удар кризе још није наишао и наредни месеци ће бити још тежи за српску привреду“, рекао је Ђоговић, наводећи да анкета у 200 предузећа коју ради Институт за тржишна истраживања показује да 51 одсто привредника очекује пад привредне активности.

Он је оценио да је Србија принуђена да уђе у аранжман са ММФ-ом јер постоји висока неликвидност, али да је потребно имати добар план како та средства искористити.

„Треба укинути канцеларију за НИП, јер је њена сврха управо подстицање јавне потрошње, и смањити или укинути субвенције у неким областима“, објаснио је Ђоговић.

Ђоговић је рекао да би требало увести и порез на увоз робе широке потрошње, да би се дошло до буџетског прихода који би се пласирао за подстицање увозних активности и за јачање пољопривреде.

Директор Институт за тржишна истраживања Милоје Кањевац рекао је да је много новца отишло на одбрану динара и да то није потребно, јер би требало да курс буде реалан, а садашња вредност динара одговара само увозницима и страним извозницима у Србији.

Кањевац је навео да је шанса за српску привреду у добрим приватним предузећима и пољопривреди и да треба помагати тим секторима.

Натраг