PRESS АРХИВА

ИЗИТ:Свако повећање јавне потрошње утицаће на инфлацију

Свако повећање јавне потрошње у Србији имаће утицај на раст цена, изјавио је данас сарадник Института за тржишна истраживања Саша Ђоговић.

Он је на конференцији за новинаре рекао да ће сваки уступак буџетским корисницима просвети, здравству, полицији, култури, у било ком проценту, повећати јавну потрошњу што ће утицати на раст инфлације.

Он је оценио да би инфлација у овој години, оптимистички гледано, могла да се креће око осам одсто, док је реално очекивати приближно прошлогодишњи ниво од 10,3 одсто.

„Поред акцизне политике владе и одлука о поскупљењу производа и услуга под њеном ингеренцијом, раста цена сировина и репроматеријала на светском тржишту, одсуства стратегије пољопривредног развоја, депресијације домаће валуте, у овој години треба рачунати са још једним фактором утицаја на развој инфлаторних токова у српској економији, а то је тражња“, указао је Ђоговић.

Он је подсетио да је највећи део привредника приликом дефинисања своје ценовне политике за 2011. рачунао са бар два процента вишом инфлацијом него што је пројекција Народне банке Србије - 4,5 одсто плус-минус 1,5 одсто.

Ђоговић је додао да ће НБС заоштрити кредитно-монетарну политику преко повећања референтне каматне стопе или повећања обавезне резерве, што ће девизни курс ставити у функцију „стабилизационог сидра“ према инфлационим токовима у земљи.

Према његовим речима, тако се може утицати само на амортизовање деловања фактора тражње на инфлацију али не и на потпуно смиривање.

„Већа контрола инфлације подразумева решавање структурних проблема у привреди, а то није посао НБС, него владе“, казао је Ђоговић.

Он је додао да је анкета ИЗИТ-а, рађена на узорку 200 предузећа, показала да чак 70 одсто привредника у првом квараталу 2011. рачуна са растом цена, док у наредних шест месеци на то рачуна 49 одсто привреде. Инфлациона очекивања су најнаглашенија у сектору сировина, репроматеријала и робе широке потрошње.

Осврнувши се на најављено задуживање државе код комерцијаних банака, Ђоговић је истакао да то показује у каквој се ситуацији налази држава кад је принуђена да се задужује под таквим условима.

Задуживање државе у девизама говори да ни банке немају поверења у државу, па им је потребна девизна клаузула да се обезбеде, додао је он.

Натраг