PRESS АРХИВА

Mеђународни радио Србија

Ни у овој години се не очекује битан раст животног стандарда, јер је он условљен растом продуктивности и бруто друштвеним производом, изјавио је на конференцији за новинаре економиста Института за тржишна истраживања Саша Ђоговић. Просечно трочлано домаћинство потроши око 56 одсто месечних прихода за покриће основних животних трошкова - хране, становања и комуналија, што указује да Србија спада у сиромашна друштва. У овој години, очекује се раст индустријске производње за 3 одсто, али да би се повећали извозни приходи, неопходно је да се промени извозна сртуктура и да сировине и производе ниже фазе обраде замене финални производи, истакао је Ђоговић.

Домаћинства у земљама ЕУ месечно за храну и пиће потроше око 15 одсто прихода, а српска домаћинства трошила су за те намене 41,1 одсто примања, показују резултати Института за тржишна истраживања. То је знатно изнад просека у односу на европске земље, па чак и у односу на оне које су однедавно чланице ЕУ. Становници у Србији више троше за храну и пиће и од Бугарске, где просечна домаћинства за ове потребе издвајају 34,7 одсто месечних прохода, истиче Ђоговић. Он је такође указао да се више издваја за алкохолна пића и дуван (4,5 одсто примања), него за здравство (4,4 одсто) или образовање (свега 0,7 одсто зараде). Што се тиче примања, просечна нето зарада у новембру 2010. године износила је 34.444 динара, што је номинално за 0,1 одсто више него у октобру, али када се урачуна раст цена на мало, онда је новембарска зарада мања за 1,6 одсто.

Куповна моћ становништва, током 2010. године је мања у односу на 2009. годину, каже Ђоговић и наводи примере да је за једну плату прошле године могло да се купи 268 литара уља, а у 2009. години куповало се 317 литара. Такође, просечна плата била је довољна за куповину 590 литара млека, док је у 2009. години за једну плату могло је да се купи 27 литара више ове основне животне намирнице. Када се говори о животном стандарду грађана, Ђоговић истиче да је присутан неравномеран регионални развој и најнижа примања су на југоистоку Србије. Међу најразвијеније градове по висини прихода спадају Косјерић, Београд, Нови Сад, а на дну те лествице су Куршумлија, Владичин Хан, Бела Паланка и Босилеград. Разлика између Косјерића и Владичиног Хана, на основу висине примања, је 3,7 пута, што илуструје неуједначен привредни развој

Да ли ће се инфлација у овој години кретати у планираним оквирима зависиће од раста цене робе широке потрошње, скока цене нафте на светском тржишту, али и од приватизације „Телекома Србија“, оцењује Ђоговић. Продаја овог предузећа може краткорочно да утиче на финансијску стабилност и привремено јачање динара, али после деветомесечног периода, ако се средства од приватизације не искористе функционално, може да се очекује поновни раст инфлације. Анкета коју је у децембру спровео Институт за тржишна истраживања показала је да 59 одсто привредника у Србији очекује раст цена својих производа у наредна три месеца, док пет одсто не очекује поскупљење. Инфлациона очекивања најизраженија су код робе широке потрошње и производње сировина, упозорио је Ђоговић.

Натраг