PRESS АРХИВА

Драже фотеље од добробити грађана

Београд -- План Владе за економску стабилност предвиђао је смањење администрације за десет одсто, уштеди милијарду евра од бирократије и смањи број државних агенција.

Годину дана касније и шест месеци након прекораченог рока, ништа није урађено, па се намеће да спрам економске стабилности власт бира сопствени комодитет.

А обећавали су много. И грађанима и Међународном монетарном фонду, чија нас је последња позајмица, тврде поједини економисти, безмало гурнула у дужничко ропство.

Да Влада, која позива на стезање каиша и оптерећује грађане све новијим и иритантнијим наметима, нема намеру да уштеди у својим редовима сада је кристално јасно. Остаје само питање како ћемо да вратимо све веће дугове, јер се кредити уместо за нове производне погоне троше на плате чиновника и разне субвенције.

„Смањење целокупне администрације није само питање уштеде новца. Ова држава не може да функционише са бирократским апаратом који је три пута већи од неопходног. Оваква администрација продубљује рупу у буџету, привреда је оптерећена, извоз угушен, а нестручни партијски кадрови остају недодирљиви“, каже економиста Милоје Кањевац, директор Института за тржишна истраживања.

Отпуштено 1.500 чиновника

Немамо податке о отпуштенима на локалу али знамо да је више од 1.500 запослених на републичком нивоу добило решење о отказу. Питање статуса осталих, говоримо о министарствима и јавним управама, агенцијама, биће решено до краја јула, када истекне рок од два месеца у којем су запослени нераспоређени и имају право на жалбу. Једино што је сигурно јесте да ће план бити испуњен. Због недостатка података не можемо да дамо прецизне податке о уштедама за прошлу годину. У односу на планирани буџет за 2009. остварене су уштеде од 15 милијарди на трансферима локалним самоуправама док су министарства уштедела око 40 милијарди. Укупна уштеда за прошлу годину биће позната када се спроведе рационализација, објашњавају у Министарству финансија.

Пропала рационализација

На оба нивоа администрације, републичком и локалном, према подацима Народне банке Србије, ради око 64.000 чиновника. Чланови Владе Србије, јаки на речима, али не и делима, обавезали су се пре годину дана да ће смањити њихов број за десет одсто.

У испуњењу овог циља стигли су до почетка – доношења два закона о одређивању максималног броја запослених у локалној и републичкој администрацији. Прописи предвиђају смањење републичке администрације за 3.400 стално запослених и локалне за још 5.648.

Колико је људи до данас отпуштено, не зна се, јер Влада Србије већ два месеца одбија да одговори на питања, а прецизне податке немају ни у Министарству финансија, које је надлежно за спровођење донетих закона. Познато је, међутим, да су тек два, три министра испоштовала обавезу и отпустила чиновнике, а ретке су и општине које су се на ово одважиле.

Док грађани на ову бахатост могу само да негодују, ММФ има делотворније адуте. Шеф мисије ММФ у Београду Богдан Лисоволик већ је неколико пута упозоравао Владу да крши договор са Фондом, јер је за плате запослених у администрацији издвојила око 12 милијарди динара (120 милиона евра) више него што је договорено.

Сада су прешли с упозорења на дела и условили уплату 380 милиона евра позајмице Србији наредбом Влади да испуни обећано и за месец дана отпусти онолико чиновника колико је обећала.

На питање зашто власт не смањује администрацију, економиста Саша Ђоговић, сарадник ИЗИТ, каже да „власт не дира администрацију јер она чини јако бирачко тело. Сада када се улази у предизборну годину, ризично је смањивати плате и број запослених“. Ђоговић додаје да би смањење администрације значило и смањење корупције и побољшање пословне климе у Србији. То, међутим, властима очигледно не одговара.

Коме треба 100 „немих“ посланика

У причама о смањењу администрације, власт жељна политичких поена обећавала је између осталог смањење Владе и посланичког апарата. Није тајна да је против мере рационализације броја министарстава била већина фотељаша из актуелне владе, тако да је сада већ извесно да до тога неће ни доћи. Слично је и са посланицима. Истина, за смањење парламента потребна је и промена Устава, али се и тај план завршио на политичком обећању. Да нам нису неопходни толики посланици није тешко закључити, посебно када чак 100 од њих 250 није проговорило ни реч за скупштинском говорницом.

Неостварене уштеде

Следеће на листи проневерених обећања Владе датих пре годину дана јесте милијарду евра јефтинија администрација. Истина, неке уштеде су остварене, али су оне више симболичне. Планирано је да буџетски корисници са сопственим приходима – школе, установе културе, факултети, САНУ, клинички центри, али и статистика, геодетски завод... смање трошкове и уплате у буџет 40 одсто прихода, што би износило око 12 милијарди.

Ове установе остварују приходе продајом роба или услуга и наплатом разних такси грађанима и могу годишње да приходују око 100 милијарди динара. Тај новац троше без контроле државе, која је хтела да то промени. Али после протеста факултета, Влада је пристала да јој се уместо 40 одсто уплати само 12,5. Професори су у борби против државне штедње користили студенте иако су у ствари штитили сопствене привилегије – плате од 60.000 до чак 400.000 динара.

Већину грађана много више боли трошкарење у јавним предузећима. Држава је обећала да ће смањити њихове трошкове и узети им 75 одсто добити од чега је очекивала пет милијарди динара. Али не да није добила овај новац, него је дозволила да профит државних предузећа оде у потрошњу – да се подели радницима, чије су плате и до 50 одсто веће од просечних у Србији и у 2009. су износиле око 45.000 динара.

Тако су радници ПТТ-а добили по 18.400 динара или 676 милиона динара, што је половина нераспоређене добити из 2008. године. На све то чиновницима, професорима, радницима државних фирми који имају зараде мање од 80.000 динара смеши се још једна награда – 5.000 динара бонуса у јулу и за Божић!

„Недопустиво је линеарно повећање плата запосленима у јавном сектору. Чиме се они издвајају од других да би добијали бонусе? Држава је имала доста времена од јесени прошле године када је направила договор са ММФ-ом да испуни своја обећања. Међутим, уместо да смањују јавну потрошњу, они су се бавили козметичким променама и доносили популистичке мере, које би требало да им осигурају још један мандат“, каже Ђоговић.

Он додаје да и уз условљавање ММФ-а очекује да ће Влада наћи нове маркетиншке трикове и обећања која ће заменити рад на суштинском смањењу јавне потрошње.

Изостало укидање агенција

Када је доносила овај неславни План, Влада је признала да газдује у 102 регулаторна тела. На признању се све и завршило. Истина, Агенција за мала и средња предузећа променила је име и постала Национална агенција за регионални развој, као што је и Агенција за рециклажу привидно укинута тек да би, са свим својим запосленима, осванула у склопу Агенције за заштиту животне средине.

О привреди се у Србији и даље брину и Републички фонд за развој, Републички завод за развој, Агенција за лиценцирање стечајних управника, СИЕПА, АОФИ, СМЕЦА, Гаранцијски фонд, Агенција за осигурање депозита, Канцеларија за одрживи развој недовољно развијених подручја... С оваквом елитом стручњака Србија би, у најмањем, требало да буде економска сила региона. Али…

„У тим Агенцијама седе партијски кадрови, људи скромних стручних способности, које поједине партије на власти поткупљују запослењем по принципу „'леба без мотике'. Појединци тиме осигуравају минимално бирачко тело, јер за појединце који су и сада у власти нико нормалан не би гласао да није поткупљен. Таквим људима, који су учествовали у бар неколико скандала и тиме оштетили државни буџет, треба забранити да буду део јавног живота“, каже Верица Бараћ, директорка Савета за борбу против корупције.

Натраг