PRESS АРХИВА

Савет српских економиста: Штедите у еврима, задужујте се у динарима!

Евро се мора опоравити!

Економски стручњаци су поводом грчке дужничке кризе и све чешћих прогноза о пропасти европске валуте ипак убеђени да ће ЕУ „учинити све“ да спаси монету, те да је и даље најбољи савет „штедети у еврима, задуживати се у динарима“. Ипак, да је тржиште Старог континента у кризи показује и све отвореније окретање наших представника власти ка земљама чије инвестиције не зависе директно од те валуте.

Економиста Мирослав Здравковић, уредник сајта „економија.орг“, сматра да су српске власти, поучене грчким искуствима, већ кренуле да траже алтернативу.

- Тадић је био у Норвешкој, а наши политичари су у последње време обилазили и друге државе које нису у ЕУ. Потребно је што пре пронаћи нова тржишта, пошто се грчка криза већ одражава на Србију - нема прилива свежег капитала, па наша предузећа не могу да враћају дугове, а то доводи до отпуштања радника - каже Здравковић, који сматра да је евро промашен концепт, али да ће га Европска централна банка (ЕЦБ) ипак спасти.

- У питању је промашен економски концепт, један од два највећа у последњих 30 година, заједно с „банкарским касином“, који је и довео до глобалне кризе. Евро није чаробни штапић за решавање проблема. Не спајају се шут са рогатим, односно јаке економије попут немачке и холандске, са слабим каква је грчка. Ствар је и у томе што земље попут САД, Кине и Русије могу да штампају новац, а ЕУ нема тај механизам. Реално гледано, евро може да пукне, пошто све креће од ПИГС земаља (Португал, Ирска, Грчка, Шпанија), а то води ка сукобу или договору Француске и Немачке. Могуће је и парцијално искључивање земаља из еврозоне. Што се изласка великих држава из еврозоне тиче, све је могуће, али у том случају ЕУ одлази у другу лигу - каже Здравковић, а слично мишљење има и економиста Милоје Кањевац из Института за тржишна истраживања (ИЗИТ). Он, штавише, сматра да се „грчка ситуација не може прелити на Србију, пошто овде криза траје одавно“.

- Када је свргнут Слободан Милошевић, били смо дужни 10,8 милијарди долара. Сада смо дужни три пута више, а све смо продали што је вредело. Код нас је сваки сценарио могућ, па и онај најцрњи - сматра Кањевац и додаје да су, барем што се еврозоне тиче, такође у игри све опције. Једна је избацивање малих земаља из еврозоне, али ме не би чудило ни да се, на пример Немачка, одлучи на такав корак. Код њих с правом преовладава мишљење да не треба финансирати и помагати „нераднике и ленчуге“, како називају Грке - каже Кањевац, који ову ситуацију такође пореди као Здравковић.

- Да се разумемо, не иде шут с рогатим, односно мале и слабе економије с јаким и великим. Због тога је могућ и крах евра - каже Кањевац, али додаје је да у ситуацији у којој се Србија налази и даље најпаметније штедети у еврима, а задуживати се у динарима.

Влада спрема „кризне законе“

Влада Србије припрема кризни пакет закона који ће омогућити да у случаја преливања финансијске кризе из Грчке брзо реагује. Тај пакет закона требало би да буде усвојен на јулској седници парламента, изјавила је јуче министарка финансија Диана Драгутиновић.

Она је истакла и да је банкарски сектор у Србији довољно ликвидан и капитализован тако да нема разлога за бригу од преливања кризе на банке, као и да ће се тај кризни пакет закона примењивати само у случају да у Србији буде проглашена системска криза и додала да је Србија међу првим земљама које ће донети такав пакет закона.

Николић: Пад евра добар за извоз

Ипак, да евро неће отићи у историју сматра економиста Горан Николић из Центра за научно-истраживачки рад и економске анализе. По његовом мишљењу, ЕЦБ неће дозволити да евро драстично падне, али је његово слабљење чак и добро.

- У суштини, сам пад евра је у једну руку и добар за ЕУ јер ће се повећати извоз. Европска централна банка је, као што то Народна банка Србије често ради, досад само једном интервенисала када је био пад евра. Искрено, не верујем у крах еврозоне, иако проблеми постоје - каже Николић, који сматра да реалан сценарио за Србију подразумева пресушивање инвестиција и евентуално повлачење 20 одсто депласмана грчких банака које послују у нашој земљи, што ипак неће угрозити њихово пословање код нас.

Натраг