PRESS АРХИВА

Још смо у кризи

ПРВИ, озбиљан знак да је Србија почела да излази из економске кризе биће тек када се заустави тренд раста незапослености, оценили су стручњаци Института за економска истраживања (ИЗИТ).

А то што је у првом кварталу ове године дошло до позитивних кретања раста привреде, последица је јако ниске статистичке базе за поређење из прошле године. То је, како кажу, било и очекивано. А, раст индустријске производње у првом тромесечју за 2,8 одсто више је последица покретања неких производних капацитета који су током већег дела године били ван погона него суштинског помака.

И позитивнији спољнотрговински салдо Србије, пре свега већи извоз, базиран је такође на ниској основици из прошле године. Не треба занемарити чињеницу да 66 одсто извоза чине сировине и репорматеријал, што говори о ниској конкурентској позицији.

- И даље смо у дубокој економској кризи, а неким потезима као што су субвенционисани кредити ситуација се не може реално поправити - тврди Саша Ђоговић, сарадник Института.

- Тиме се махом само помаже услужним делатностима, трговцима и увозницима, али то је само краткорочан искорак.

Тренутно је у Србији без посла 767.418 људи, а од када је талас кризе запљуснуо и наше тржиште, од октобра 2008. на евиденцију незапослених пријавило се 50.010 особа. Тај тренд се, нажалост, наставио и у овој години. Према последњим подацима, у фебруару, у односу на јануар, раст незапослености је 2,1 одсто.

- Суштински позитиван заокрет био би када би се појавиле нове инвестиције у индустријску производњу, са савременом опремом и софистициранијим производним програмом - сматра Милоје Кањевац, директор Института. - Требало би редизајнирати постојећу привредну структуру и флексибилнијим девизним курсом стимулативно деловати на извоз.

Када се ради о инфлацији, додаје Кањевац, држава је својим одлукама у овој години, као и у прошлој, директно утицала на инфлационе тензије, доношењем одлука о поскупљењу струје и телефонских услуга, али и повећањем акциза код једног дела производа.

КУРС
ПОЛОВИНА анкетираних привредника у Србији сматра да је курс динара према евру прецењен, односно да вредност домаће валуте није реална! Али, чак 80 одсто њих залаже се за очување стабилности постојећег нивоа курса динара, што на први поглед делује парадоксално. Међутим, треба имати у виду да се ради или о увозницима или, у већем броју случајева, о предузећима која су се задужила са девизном клаузулом, тако да им раст курса не би ишао у прилог.

ТЕЛЕКОМ
НА питање о евентуалној продаји „Телекома Србија“, ниједан од анкетираних привредника није имао позитиван став о томе, петина је имала негативно мишљење, а 80 одсто неутралан однос. - Они са негативним ставом указивали су да предузеће као „Телеком“, које доноси профит, не сме да се прода само ради попуњавања буџета - рекао је Ђоговић, представљајући истраживање рађено почетком априла на узорку од 200 предузећа из различитих сектора индустријске производње.

Д. МАРИНКОВИЋ.

Натраг