PRESS АРХИВА

ИЗИТ: Реалан курс 150 динара за ЕУР

Београд -- Курс динара би требало да буде најмање 150 динара за евро како би се поспешила домаћа производња и извоз, каже београдски Институт за тржишна истраживања.

Сарадник тог института Саша Ђоговић и директор ИЗИТ-а Милоје Кањевац су оценили да „нереално одржавање“ курса динара на испод сто динара за један евро иде на руку услужним делатностима, великим трговачким центрима из иностранства и увозничком лобију и доводи до задуживања становништва и државе.

„Да би Србија изашла из кризе неопходно је напустање брањења досадашње политике стабилности девизног курса и озбиљног кресања јавне потрошње путема трансформације јавних предузећа и смањења администрације“, оценили су они.

Ђоговић каже да је добро да динар наставља да губи на својој вредности, јер ће се тако давати више простора реалном сектору - производњи и извозу. Проклизавању домаће валуте почетком 2010. године допринела је пре свега НБС, релаксирањем своје кредитно-монетарне политике и смањивањем референтне каматне стопе са 10 одсто на 9,5 одсто, казао је он.

НБС је у кризном периоду требала и треба да релаксира своју кредитно-монетарну политику, јер то иде у правцу полако флуктуирајућег, пливајућег курса, који ће ићи ка неком равнотежном нивоу, нагласио је он.

Он је указао да је НБС у предкризном периоду и већем делу 2009. године задржавала високу референтну каматну стопу, како би привлачила капитал пословних банака, објашњавајући да је на тај начин домаћа валута јачана или задржавана на уједначеном нивоу уз мање флуктуације.

Ђоговић је казао да мора доћи до „пеглања неравнотеже“, јер се курс може „бранити“ само позајмљеним средствима, која ће када буду потрошена, довести до још већег пада динара.

„Ако имате лоше извозне перформансе где две трећине извоза чине сировине и репроматеријал и производњу где приватизација није дала резултате, него чак довела и до процеса деиндустријализације, не можете да очекујете да вам девизан курс буде стабилан и јак“, додао је Ђоговић и додао да је „девизни курс огледало једне привреде и да би он био стабилан, морате имати стабилну привреду“.

Проблем и спољни дуг

Сарадник ИЗИТ-а каже да су главни проблеми српске привреде нереалан курс динара и висок спољњи дуг. Он сматра да ће спољни дуг Србије наставити да расте и ове године, подсећајући да је укупан спољни дуг крајем новембра прошле године био 33,2 милијарде долара или три пута више него у 2000. години.

Он је рекао да је прошле године под притиском економске кризе спољњи дуг јавног сектора био за 14 одсто виши него 2008. и додао да би да није било аранжмана са Међународним монетарним фондом (ММФ) српска привреда доживела финансијски и привредни колапс.

„Уколико влада не дисциплинује јавне финансије након аранжмана са ММФ-ом, Србија ће се наћи у још већим неприликама“, оценио је он.

Стручњаци ИЗИТ-а су указали и да је повећање укупних девизних резерви Србије резултат задужења, а не страних известиција и јачања извоза, чиме се, како су рекли, „обезбеђује привид папирнате макроекономске стабилности“.

Стаменковић о курсу: Ма каквих 150!

Уредник билтена Макроекономске анализе и трендови Стојан Стаменковић каже да су нереалне процене да курс евра буде 150 динара, наглашавајући да је реалан онај курс и она цена која се формира на тржишту.

„Ма каквих 150! То што некоме квари бизнис планове померање курса од два или три посто, то је његов проблем више него проблем и Централне банке и Владе“, рекао је Стаменковић.

Коментаришући полемике у домаћој јавности око кретање курса динара, Стаменковић је указао да се питање своди на то да ли је НБС требало интензивније или не да интервенише. „Ја мислим да није морала, јер ако би ми водили неку политику интервенисања на тржишту, тако да курс остане фиксан, на крају би биле потрошене девизне резерве“, сматра познати економиста.

„Народна банка је, колико видим, данас интервенисала и курс евра нешто је мањи у односу на јучерашњи, и ја не видим ништа драматично са курсом да се догодило“, рекао је Стаменковић.

Натраг