PRESS АРХИВА

ИЗИТ: „Српска антиекономија“

Београд -- Динар је знатно апресиран у односу на евро, што је и очекивано у условима појачане рестриктивне политике НБС, оцењује ИЗИТ. Динар је знатно апресиран у односу на евро.

Садашњи правци којима се води економија у Србији могу се слободно назвати антиекономијом, оцењује Миливоје Кањевац, директор Института за тржишна истраживања.

На конференцији за новинаре, стручњаци ИЗИТ-а казали су да даља апресијација динара у септембру и октобру није резултат конкурентске снаге српске привреде. Последице које ће наступити јесу смањење извоза, што даље води смањењу производње, а повећању незапослености и задужености.

Такође прецењен динар иде и на штету становништва које своје девизне залихе мења испод реалне вредности, тврди ИЗИТ.

Према речима Кањевца, приметно је даље јачање домаће валуте; динар је од почетка године јачи за 1,3 одсто и има тенденцију даљег јачања.

Овакво јачање, према тумачењу Кањевца, није резултат конкурентске снаге привреде већ рестриктивне кредитно-монетарне политике Народне банке Србије. Он је навео да је стопа инфлације у октобру у односу на децембар 2006. године достигла 7,5 одсто, чиме су се испуниле претпоставке да овогодишња стопа инфлације заврши на 8,6 одсто.

Апресијација динара резултат је рестриктивне монетарне политике Народне банке и у таквом амбијенту, девизни курс динара служи првенствено као сидро у стабилизовању ценовних притисака. Уместо рестриктивне политике НБС, по мишљењу стручњака ИЗИТ-а, држава би од инфлације требало да се штити правим антиинфлаторним економским мерама које, како каже Кањевац, налажу да се не троши више него што се има.

Пораст цена је у октобру био је 0,8 одсто, а од почетка године 7,5 одсто. Инфлација ће до нове године вероватно достићи 8,6 одсто, што су и биле претпоставке ИЗИТ-а у јуну месецу. Иако се држава против инфлације бори средствима, која по мишљењу ИЗИТ-а нису адекватна, инфлација је ипак на високом нивоу.

Прогнозе привредног амбијента до краја године су песимичне. И даље се рачуна са израженим инфлационим тензијама, израженом рестриктивном монетарном политиком, пресираним девизним курсом који дестимулише извознике, продубљивањем хроничне неликвидности.

Мало боље прогнозе су за први квартал 2008. године због очекиваног „кресања“ буџета и јавне потрошње. Јавна потрошња је тренутно претерана и привреду оптерећује преко мере. „Ако је констатовано још у јуну да је јавна потрошња велика, кад је влада рекла да ће 'испитати' ситуацију, поставља се питање, прво, како је уопште дозвољено да јавна потрошња буде толика, а друго, зашто ништа није урађено шест месеци касније“, рекао је Кањевац.

Раст цена на мало не може да се не везује за директан утицај постојећих монопола у Србији и влада би требало да хитно обезбеди Аантимонополској комисији све техничке и друге услове како би могла да обавља свој посао, јер сад за тако нешто нема услова, рекли су из ИЗИТ-а.

Увоз Србије повећан је за 37 одсто, а извоз за 39 одсто, али је и даље настављен спољнотрговински дефицит који је увећан за 34, 7 одсто у односу на прошлу годину.

Спољни дуг Србије континуирано расте, највише захваљујући приватном сектору и достигао је 22,1 милијарду долара. У расподели учешћа у спољном дугу Србије дошло је до великих промена у односу на 2000. годину, кад је држава имала око 82 одсто учешћа, а приватни, банке и предузећа 18 одсто. Сада је колико толико обрнута ситуација, те држава има 38 одсто, а приватни сектор чак 62 одсто удела.

Тренд раста спољног дуга наставиће се и до краја године могао би да достигне око 24 милијарде долара. Новчана маса је већа за 9,1 одсто у односу на прошлу годину, уз стално повећање удела депозитног новца. Ликвидна средства пословних банака су недовољна, иако су крајем септембра била за 93 одсто већа него претходног месеца.

Укупне девизне резерве у овој години износиле су 14,211 милијарди долара у септембру 2007. године, што представља повећање од 12,5 одсто у односу на прошлу годину, што је резултат повећања девизних резерви НБС преко откупа ефективе кроз мењачке послове.

Робна размена Србије с Кином повећана је за 76 одсто ове године. Из Кине се увозе текстилне производе, белу технику,мобилне телефоне и осталу технику, а укупна вредност увоза је достигла цифру од 928 милиона долара. Извоз у Кину из Србије притом износи само 3,6 милиона долара.

Натраг