PRESS АРХИВА

ИЗИТ: Крај године са инфлацијом од 8,6 одсто

Београд - Судећи према досадашњој динамици раста цена на мало инфлација би на крају године могла да достигне 8,6 одсто. Да би инфлација остала на пројектованом нивоу потребно је да се усагласе монетарне мере Народне банке Србије и економска политика Владе Србије, како би се ускладили робни и новчани токови у земљи. Девизни курс тренутно има функцију стабилизационог сидра, односно, умиривања инфлационих тензија и било какво његово померање сигурно би довело и до одређеног померања цена, што не би било пожељно. Курс динара је прецењен и на дуже стазе, када буде доведен на реални ниво, земља би могла да се суочи са мањом производњом и још већим увозом. Осим тога заоштравање рестриктивног кредитно-монетарне политике Народне банке Србије додатно отежава позицију привреде и лимитира њене могућности за улагања у модернизацију - изјавио је јуче, на конференцији за новинаре, Милоје Кањевац, директор Института за тржишна истраживања.

Коментаришући обим спољнотрговинске размене Србије остварен у првих осам месеци ове године Кањевац је подсетио да су динамичније стопе раста извоза резултат раста цена сировина, првенствено метала и неметала на светском тржишту, а делимично физичког повећања извоза. “То указује да је конкурентска снага домаће привреде и даље ниска, односно да у извозу доминирају сировине и репроматеријали, који чине 67,1 одсто укупног извоза“, рекао је Кањевац.

Према речима Саше Ђоговића, сарадника ИЗИТ, спољнотрговински дефицит који је за осам месеци остварен у размени са земљама Африке, удвостручен је. Лане је дефицит до краја августа износио 11,8 милиона долара, а ове године је достигао 25,7 милиона. А за осам месеци ове године увезена је роба вредна 62,8 милиона долара из земаља Африке, док је извоз достигао 37,1 милион долара. Он је такође подсетио да 22 одсто од 200 анкетираних привредника очекује раст цена својих производа, а 45 одсто привредника процењује да ће цене њихових производа порасти за шест месеци. Најинтензивнији притисак на раст цена на мало евидентиран је у сектору производње робе широке потрошње, али и у производњи сировина и репроматеријала, показује анкета Института за тржишна истраживања. Привредници су „умерени оптимисти“ кад је реч о будућим привредним кретањима, а оптимизам је заснован на очекивањима од реализације Националног инвестиционог плана.

М. Јањић

Натраг