PRESS АРХИВА

ИЗИТ: Инфлација до краја године 8,6 одсто, нове мере НБС

Инфлација у Србији до краја године могла би да достигне 8,6 одсто, а и даље треба рачунати на заоштравање кредитно-монетарне политике Народне банке Србије како би се инфлација задржала под контролом, оценили су данас стручњаци Института за тржишна истраживања.

Они су истакли да је узрок појачане инфлације превелика јавна потрошња и лична тражња, као и суша која је, како су навели, великим делом изговор појединим произвођачима да повећају цене својих производа користећи монополски положај на тржишту. Стручњаци су навели и да је курс динара знатно прецењен што доводи до смањења домаће производње и извоза, оценивши да ће то потрајати све док курс служи централној банци као „стабилизационо сидро“ против инфлације. Сарадник Института Саша Ђоговић указао је да „померање курса у овој ситуацији не би било пожељно јер би подгрејало инфлацију“ тако да је Народна банка Србије „од два зла изабрала мање“. Директор тог института Милоје Кањевац нагласио је и да плате у Србији расту знатно брже од продуктивности, што је уз потрошачке и готовинске кредите од почетка године „прегрејавало“ личну тражњу и погодовало расту инфлације. Неоправдано висок раст зарада у Србији долази првенствено од јавног сектора и неприватизованих предузећа која примају субвенције из буџета, указао је он, истичући да држава „троши више него што зарађује“. Кањевац је навео да заоштравање кредитно-монетарне политике централне банке како би се смањила инфлација има и штетне последице јер смањује ликвидност привреде и ограничава њене могућности улагања. Према његовим речима, уместо тога, Нардона банка Србије и Влада Србије треба да се усагласе и „кажу ко прима незарађено“, пошто висина инфлације не зависи само од политике централне банке већ и од економске политике државе. Кањевац је напоменуо да је у првих осам месеци укупна спољнотрговинска размена у Србији била 16,7 милијарди долара што је 38,6 одсто више него у истом периоду лане, док је спољнотрговински дефицит у истом периоду био 5,6 милијарди долара, што је повећање од 33,6 одсто. Он је објаснио да Србија претежно увози робу широке потрошње, а извози сировине и репроматеријал, као и да је повећање српског извоза резултат раста цена појединих метала и неметала, а мањим делом повећања физичког обима извоза.

Аутор: Тањуг

Натраг