 |
 |
 |
|
|
PRESS АРХИВАИЗИТ: План НБС доведен у питањеБеоград -- ИЗИТ: Поскупљења основних животних намирница у Србији „нису била нужна“ и до њих не би дошло да је јавна потрошња била мања
Према његовим речима, због поскупљења је неизвесно да ли ће се овогодишњи план Народне банке Србије, да се базна инфлација креће од четири до осам одсто и да пројектована инфлација буде 6,5 одсто, остварити или не. Кањевац сматра да би јавну потрошњу у Србији требало „приближити нивоу који имамо“. „Мора се више штедети, јер не може администрација да буде комотна у целини, већ да се води рачуна о равнотежи примања“, истакао је он. Последње државне мере да привремено забрани извоз пшенице, кукуруза, соје и сунцокрета, према речима Кањевца, су нужна економска мера, која ће зауставити извоз и повећати потрошњу домаћих производа. Он је упозорио да српска привреда „дугорочно не би требало превише да се либерализује према свету, јер је од 2000. до данас претерано отворена, што је довело до мале заштите домаће привреде и већег увоза над извозом“. Кањевац је прецизирао да је „због великих разлика у платном билансу земље, спољни дуг државе и предузећа премашио 20 милијарди долара“. Према његовој процени, узрок томе је што се „динар држи високо и не вреди онолико колико се мисли“, што повећава задужења привреде. „Роба за широку потрошњу уместо да се производи у домаћој индустрији, увози се и на тржишту се продаје страна роба, што само повећава задужења, која се на крају, морају платити“, закључио је директор Института за тржишна истраживања. Извор: Бета Натраг |
Директор Института за тржишна истраживања (ИЗИТ) Милоје Кањевац каже да је „држава требало раније да води рачуна да се не троши више него што се има и да буџетска примања не буду виша од могућности“, истичући да су последица тога поскупљење хлеба, свежег меса и најаве нових поскупљења.