PRESS АРХИВА

Повећан спољнотрговински дефицит за 40 одсто

Србија извози сировине

БЕОГРАД - Обим спољнотрговинске размене Србије са светом у прва четири месеца ове године достигао је 7,7 милијарди долара, што је за 45,2 одсто више него прошле године, али је истовремено забележен спољнотрговински дефицит од 2,7 милијарди долара или за 40,1 одсто више него прошле године, речено је на конференцији за новинаре у Институту за тржишна истраживања. Директор ИЗИТ-а Милоје Кањевац истакао је да, упркос томе што је за прва четири месеца повећан извоз за 48,1 одсто у односу на исти период прошле године, порастао је и увоз за 43 одсто и неповољна је структура извоза и увоза.

ТРЖИШНА ПИЈАЦА

Економски аналитичар др Зоран Попов оценио је одлуку Народне банке Србије да препусти одређивање курса динара „тржишној пијаци“ као потез који није добар за државу, која се налази у економској ситуацији у каквој је Србија. „Да би овакав потез дао добре резултате мора да постоји далеко већа понуда и потражња него што је на нашем тржишту новца“, рекао је Попов Тањугу. „Само су се власници крупног капитала нашли у повлашћеном положају и могу из овога извући добит јер се куповином великих количина новца може остварити добра корист“, оценио је Попов и додао да је добро што овакав курс „депресивно утиче на цене“.

ЕВРО - 130 ДИНАРА?
Девизни курс према коме један евро вреди 81 динар нереалан је и требало би да износи између 120 и 130 динара, казао је Кањевац и додао да је за протеклих пет месеци инфлација достигла стопу од 3,3 одсто, а посматрано на годишњем нивоу инфлација у мају износила је 4,4 одсто. Према речима Кањевца, постојећи тренд указује да би овогодишња стопа инфлације, ипак, могла да буде задржана у пројектованих између четири и осам одсто. Кањевац је навео да се са садашњим нереалним курсом динара не подстиче извоз, него само увоз, што се негативно одражава на српску привреду. Гувернер НБС Радован Јелашић изјавио је, поводом оцена „домаћих експерата“ да би курс требало да буде око 120 динара за евро, да „девизно тржиште одређује курс националне валуте“ и подсетио да од централна банка више не учествује у трговању на девизном тржишту. Он је најавио да ће НБС интервенисати само у изузетним околностима да би спречила превелике осцилације. Инфлација ће, према његовим речима, ове године бити око шест одсто.

Он је објаснио да Србија, углавном, извози робу мање вредности, док највише увози робу широке потрошње, што утиче на неконкуретност српске привреде којој прети опасност да постане сировинска база за развијене земље. Спољнотрговински дефицит остварен је са Русијом, Кином и Немачком, а суфицит са Црном Гором, БиХ и Македонијом. Највећи дефицит у прва четири месеца остварен је са Русијом у коју је извезена роба вредна свега 102 милиона долара, а увезено за 872,5 милиона долара, док је српски извоз у Кину у истом периоду чинио мање од један одсто укупног српског извоза.

Кањевац је навео да је спољнотрговински дуг Србије закључно са мартом износио готово 20 милијарди долара и да је за 1,4 одсто виши него претходног месеца.

Он је навео да највећа опасност од презадужености Србије вреба из приватног сектора, а највише од пословних банака које се стално задужују у иностранству, како би давале кредите грађанима. Кањевац је додао да су укупне девизне резерве Србије у априлу износиле 12,9 милијарди долара и веће су за 3,4 одсто у односу на март. Сарадник ИЗИТ-а Саша Ђоговић истакао је да ће проблем нереалног курса динара настати тек пошто буде окончана приватизација, када не буде довољно евра. Ђоговић је, како преносе агенције, додао да у наредним месецима привредници у Србији не очекују пад инфлације, нити пад цена својих производа и услуга, имајући у виду најављена поскупљења струје.

Просечне нето зараде у априлу у синдикатима, коморама, политичким партијама и невладином сектору, биле су 74.481 динара, што је 2,8 пута више од републичког просека, саопштио је Институт за тржишна истраживања. Плате тих организација које послују на бази учлањења, нису биле резултат пословања, већ су се ослањале на донације, али и „исисавање новца из привреде“, рекао је Ђоговић и додао да се плате тих организација налазе на првом месту, чак испред дуванске индустрије и финансијских институција које, иначе, увек остварују високе приходе, а у поређењу са априлом прошле године реално су повећане за 62,8 одсто.

Натраг