PRESS АРХИВА

Евро вреди између 120 и 130 динара процењују аналитичари Института за тржишна истраживања

Прецењени динар подстиче увоз робе широке потрошње

Београд - Реални курс динара би у односу на евро требало да се креће између 120 и 130 динара и његова садашња вредност не одражава реално стање у домаћој привреди а поготово не у односу на ниво њене конкурентске способности. Садашњи курс евра и прецењена вредност динара не подстичу извоз, већ само увоз, поготово робе широке потрошње - изјавио је јуче на конференцији за новинаре Милоје Кањевац, директор Института за тржишна истраживања.

Саша Ђоговић, сарадник ИЗИТ сматра да се садашњи курс динара може одржати само ако се повећа конкурентност производње и извоз производа са већим степеном обраде, мада курс динара и даље служи као стабилизацијско сидро у смиривању инфлације. Аналитичари ИЗИТ указују и на позитивне помаке остварене у области индустријске производње, затим кроз раст извоза и девизних резерви, али и просечних нето зарада јер је раст зарада већи него ниво продуктивности рада у привреди. Негативна кретања изражена су кроз раст увозних активности (посебно је проблематичан увоз робе широке потрошње) што је утицало на повећање негативног спољнотрговинског биланса у робној размени оствареној у априлу у односу на март. „Спољнотрговински дефицит у прва четири месеца ове године достигао је 2,7 милијарди долара и у поређењу са истим периодом прошле године већи је за 40 одсто. Податак је забрињавајући, јер у извозној робној структури српске привреде сировине и репроматеријали чине 68,7 одсто укупног извоза. Кад је реч о увозу доминира роба широке потрошње (50,6 одсто вредности увоза),а увоз капиталних производа износи тек 7,9 одсто“, каже Ђоговић.

Значајна улога Агенције за осигурање извоза
Оснивањем Агенције за осигурање и финансирање извоза и Агенције за промовисање извоза учињен је значајан помак у пружању институционалне подршке домаћим извозницима. Тако је рецимо, Агенција за промовисање извоза од 2006. године до сада од ризика банкротства страног купца и ризика продуженог неплаћања дуга осигурала потраживања домаћих извозника у износу од 38 милиона евра. Чињеница је да је оснивање тих агенција било неопходно јер просечни рокови плаћања извезене робе имају тенденцију повећања, а годишње чак око 170 хиљада предузећа у Европи банкротира.Тако је рок плаћања за робу извезену у Италију 89 дана (од чега је 22 дана просечно кашњење), у Француској је рок плаћања 58 дана (11 дана је кашњење), док рок за наплату робе извезене на шведско тржиште износи 37 дана, уз само девет дана кашњења - изјавио је Саша Ђоговић, сарадник ИЗИТ.

Аналитичари ИЗИТ указују и на раст задужености Србије, чему највећим делом доприноси приватни сектор, чији је спољни дуг у марту ове године достигао око 11,5 милијарди долара, а његов удео у укупном спољњем дугу износи 58 одсто. Коментаришући резултате анкете Института за тржишна истраживања о очекивањима привредника у наредних три и шест месеци Ђоговић је рекао да произвођачи не очекују пад цена својих производа. Напротив, 11 одсто анкетираних привредника очекује раст цена производа и услуга у следећа три месеца, а чак 36 одсто очекује раст цена у следећих шест месеци. „Највећи притисак на раст цена на мало забележен је у сектору производње сировина и репроматеријала, јер више од петине анкетираних произвођача из овог сегмента производње у наредна три месеца, односно њих 57 одсто у наредних шест месеци, очекује раст цена својих производа. Привредници такође очекују бољу пословну климу од септембра када ће бити познат план реализације Националног инвестиционог плана, али и даљи план реструктурирања и приватизације“- истиче Ђоговић. М. Јањић

Натраг