PRESS АРХИВА

МИЛОЈЕ КАЊЕВАЦ: Евру права мера 120-130 динара

Прекомерна непроизводна потрошња и нереалан, прецењен курс динара су две главне сметње за бржи привредни раст у Србији, оценио је јуче, на конференцији за новинаре, директор Института за тржишна истраживања Милоје Кањевац. Он је поново изнео процену да би „реално“ евро требало да вреди између 120 и 130 динара. Када једног дана буде успостављен такав паритет у невољи ће се наћи сви који сада узимају кредите уз девизну клаузулу, а неки од њих мораће и станове да продају, казао је Кањевац, по чијем уверењу се важећи курс не може још дуго одржати.

На питање ко је крив што је динар наводно прецењен, јер се курс утврђује на тржишту, без интервенција НБС, а од јуче и без свакодневних састанака међубанкарског девизног тржишта, Кањевац је као главне кривце именовао државу и НБС. Садашњи курс не подстиче извоз, већ увоз и не одсликава реално стање домаће привреде и њене конкурентске способности, рекао је он.

Наглашавајући да курс још увек служи као стабилизационо сидро за обарање инфлације и да је НБС била принуђена да води такву политику због превисоке јавне потрошње, сарадник ИЗИТ-а Саша Ђоговић није желео да квантификује курс. Но, казао је да би садашња позиција могла бити угрожена ако се не промени структура српске привреде. Јер, када се заврши процес приватизације престаће и доток девиза по том основу, а управо је висока понуда девиза један од разлога за садашњи курс, казао је Ђоговић. Зато се, сматра он, садашњи курс може одржати само ако се појача конкурентност производње и извоз финалних производа.

Кањевац је истакао да је спољни дуг Србије тренутно 19,8 милијарди долара и за 83 одсто је већи него 2000. с тим што у његовој структури, са 58 одсто, доминира приватни дуг од 11,5 милијарди долара, док је државни дуг смањен са 8,7 на 8,2 милијарде долара. Уз подсећање да је удео приватног у укупном дугу пре седам година био само 18 одсто, или две милијарде долара, Кањевац је објаснио да он сада највише расте зато што се пословне банке задужују да би подмириле повећану тражњу становништва за кредитима, који се углавном троше за куповину увозне робе за широку потрошњу, чиме се ствара још већи спољнотрговински дефицит.

Закључно са априлом, увоз је премашио извоз за 2,7 милијарди долара, тако да је тај дефицит за 40 одсто већи него лане у истом периоду, казао је Кањевац. Уз то, рекао је он, брине и што 68,7 одсто извоза српске привреде чине сировине и репроматеријали, односно производи ниже фазе прераде. С друге стране, 50,6 одсто увоза отпада на робу широке потрошње, док је удео капиталних производа само 7,9 процената. Ђоговић је саопштио да ни један од 200 анкетираних привредника не очекује појефтињење својих производа, док са растом цена у наредна три месеца рачуна 11 одсто, а за шест месеци чак 36 одсто.

Просечне нето зараде у априлу биле су реално за 23,3 одсто веће него годину дана раније, али иза тог не стоје резултати привреде и то ће нам се грдно осветити, јер је најгоре када се дели и оно што није зарађено, упозорио је Кањевац. Он је истакао да се зараде по гранама и регионима разликују и 8-9 пута. Ђоговић је навео да су у организацијама на бази учлањења као што су синдикати, коморе, политичке партије и невладине организације априлске нето плате биле чак 74.481 динар, или 2,8 пута више од републичког просека. Тај новац није зарађен, већ је исисан из привреде, а делом потиче и од донација, казао је он и нагласио да су примања у тим организација премашиле и плате у традиционално најплаћенијим делатностима- дуванској индустрији и финансијским институцијама.

М. Ћулибрк

Натраг