PRESS АРХИВА

Институт за тржишна истраживања: Шта мисле привредници о економским кретањима

Инфлација креће после избора?

Привредници очекују да ће се до краја године одржати овакав курс динара, али и да ће се већ са уласком у наредну годину и реализацијом Националног инвестиционог плана треба надати паду динара

Лидија Ћоћај

Будући да је јавна потрошња и даље велика и да се то прелама преко нереформисане државне управе и субвенција које се дају нереструктурираним предузећима која се припремају за приватизацију, главна жаришта инфлације нису отклоњена и она се само притајила, па се њено интензивирање може оћчекивати у првим месецима наредне године - оцена је проф. др Милоја Каневца, директор Института за тржишна истраживања, са јучерашње конференције за новинаре на којој су презентовани резултати најновије анкете међу 200 српских привредника.

Сами привредници, према речима Саше Ђоговића, сарадника ИЗИТ-а, током текућег тромесечја очекују политичке турбуленције због предстојећих избора, због чега бити мања пажња посвећена економском развоју и буђење инфлационих очекивања, односно инфлационог вируса, као и курса и то након што буде формирана нова влада.

Инфлацију ће погурати и предстојеће поскупљење струје и комуналних услуга које је одложено за после избора. Привредници, иначе, очекују да ће се до краја године одржати овакав курс динара, али и да се већ са уласком у наредну годину и реализацијом Националног инвестиционог плана уз појачане предизборне активности и слабији прилив приватизационих прихопда, треба надати како депресијацији динара, тако и јачању инфлационих тензија.

Када је реч о курсу динара, др Кањевац је упозорио да апресијација динара не одражава стварно стање привреде и она одговара увозницима и дужницима а не одговара извозницима и повериоцима и због тога би НБС требало до води политику реалног курса динара. У том контексту он је подсетио да је евро у децембру прошле године коштао 85,50 динара, да би у септембру ове године пао на 82 и у октобру на 79,92 динара, што значи да му је пала вредност шест и по одсто у односу на лањски децембар, или два и по одсто у односу на септембар.

Оцењујујћи као позитивно кретање индустријске производње, раст извоза и плата стручњаци ИЗИТ-а су подсетили да је раст грађевинске активности добар сигнал, будући да сви привредни успони по правилу почињу са њеним растом, али су притом упозорили да је забрињавајући пад производње капиталних добара и то у ситуацији када привреда има застарелу опрему и технологију а управо то спутава привредни раст. Не може се позитивно оценити ни то што су плате расле брже од укупне привредне активност. Ту чињеницу су признали и сами привредници, тачније 40 одсто анкетираних је признало да су им плате веће од производне активности. Стручњаци ИЗИТ-а су осим тога упозорили и на то да се у наредном периоду може очекивати раст броја незапослених, јер предстоје нове приватизације и реструктурирања, а једини лек за овај проблем су стране директне инвестиције којих је за сада недовољно.

Мањак ових инвестиција требало би да надомести Национални инвестициони план, али привредници страхују да се тај новац неће распоређивати на оснвоу економских, већ политичких критеријума, што не би дало очекиване резултате, односно могло би се догодити да те инвестиције добију епитет промашених.

        Натраг