 |
 |
 |
|
|
PRESS АРХИВАПрес конференција Института за тржишна истраживања Нулта инфлација куриозитет за српску привредуБеоград - Први пут после дужег времена цене на мало налазе се у групи позитивних фактора, а у јуну је забележена нулта стопа инфлације, што уз физички раст обима индустријске производње, веће домаће и стране поруџбине, „бољу“ структуру новчане масе и укупне девизне резерве указује да је пословни амбијент повољнији. Нулта инфлација остварена у јуну је за српску привреду куриозитет, али не као резултат структурних реформи већ је више последица позитивних дешавања на светском тржишту нафте, ригорозних монетарних мера Народне банке Србије и пре свега, утицаја сезонског фактора снижења цена пољопривредних производа - изјавио је јуче на конферецији за новинаре Милоје Кањевац, директор Института за тржишна истраживања (ИЗИТ) из Београда, представљајући Коњунктурни барометар. Сарадник ИЗИТ Саша Ђоговић рекао је да се до краја године очекује двоцифрена инфлација, која ће се кретати између 13,5 и 14 одсто и навео да се, према анкети спроведеној у 200 фирми, у наредном тромесечју очекује сплашњавање инфлаторних очекивања због позитивног кретања на светским робним берзама и тржишту нафте. Он је упозорио да ће након тренутног затишја, од јесени, према прогнозама, опет кренути јачање инфлаторних тензија у српској привреди и прецизирао да је то последица још неотклоњених узрока инфлације, односно превелике јавне потрошње, незапочетог реструктурирања јавних предузећа и раста зарада изнад раста друштвеног производа. - Јунску нулту инфлацију треба „посматрати“ релативно, јер се инфлација од почетка године до маја зауставила на 5,7 одсто, а потрошња, њен главни покретач, још увек је изнад раста друштвеног производа - рекао је Кањевац и указао на постојеће инфлационе тензије које лако могу да „врате“ инфлацију. М. Ј. Грађанима прети дужничка кризаЕкономска ситуација у Србији је неизвесна, јер су стране банке подигле тражњу грађана за кредитима, што може да доведе до даљег скока инфлације, упозорили су јуче аналитичари ИЗИТ. Кањевац сматра да се сада узети кредити враћају растом увоза робе широке потрошње, која се продаје за позајмљене, стране паре. Због тога Србији осим државне, прети и дужничка криза грађана. Неликвидност пословних банака је у мају била за 26,7 одсто мања од априлске, раст увоза износи 23,4 одсто и већи је од раста извоза ( за 16,9 одсто), због чега се према процени аналитичара ИЗИТ, очекује даље продубљивање спољнотрговинског дефицита, који би до краја године могао да се заустави на око 6,5 милијарди долара. Натраг |
