PRESS АРХИВА

Српској привреди поново прети дужничка криза

Због већег увоза од извоза у првим месецима ове године, Србији поново прети опасност уласка у велику дужничку кризу, упозорили су данас стручњаци Института за тржишна истраживања (ИЗИТ).

Директор ИЗИТ-а Милоје Кањевац је на редовној конференцији за новинаре рекао да иако је извоз у фебруару био повећан за 12,4 одсто у односу на јануар ове године, увоз је порастао много више, за 22,4 одсто, што је довело до дефицита у спољној трговини од око осам милиона долара.

Према његовим речима, ова тенденција, уз одржање постојећег девизног курса, које не одговара извозницима, већ подстиче увоз, поготово робе широке потрошње, Србију ће поново неминовно увести у велику дужничку кризу,у којој ће дугове враћати под напорним условима.

Извоз из Србије у прва два месеца, према подацима ИЗИТ-а, износио је 682 милиона долара, док је увоз био око 1,49 милијарди долара, односно за 32 одсто већи од извоза.

Иако је према оцени стручњака ИЗИТ-а, прва два месеца ове године у српској привреди обележило ипак више повољних од неповољних тенденција, осим дефицита у размени са светом, истичу се и висока пореска оптерећења, скупи кредити и неликвидност привреде.

Према анкети ИЗИТ-а, на случајном узорку од 200 индустријских предузећа у Србији, већина привредника не зна колика ће бити инфлација ове године и зато оклева да је угради у цену производа.

Ипак, како очекују стручњаци ИЗИТ-а, постоје шансе да се инфлација заустави на планираних једноцифрених 9,3 одсто крајем 2006. године, мада како кажу, то није пресудно за привредни раст Србије, у односу на примарно реструктурирање јавних система и наставак приватизације.

Стручњак ИЗИТ-а Саша Ђоговић оценио је да до корекције пореза на зараде, најављено у 2007. години, не би требало да дође све док барем половина оних фирми које морају да се реструктурирају буде обављена и док се не уклоне монополи у трговини, који су евидентни.

Он је истакао да чак сто одсто испитаних привредника каже да не може да планира пословање ни на средњи ни на дуги рок, јер не може да предвиди стални раст цена инпута, што само подгрева ионако изражене инфлаторне притиске.

Ђоговић је навео да мартовска инфлација од „ниских“ 0,3 одсто, није последица суштинског уклањања њених узрока, већ мартовске тенденције снижења цена индустријских, непрехрамбених производа, као што су намештај и текстилни производи.

Према његовим речима, све рестриктивне мере Народне банке Србије да смањи инфлацију су недовољне, уколико се не направи заокрет у реформи јавног сектора и борби са монополима на српском тржишту, који су се од млекара, преко уљара, пресели у трговински сектор.

Он је оценио да је „изузетно битно“ да се у предстојећем периоду приватизације, не дозволи монопол у енергетском сектору, јер би тиме држава изгубила сектор од стратешког значаја.

Суштина неповољне структуре спољнотрговинске размене, према речима Ђоговића, је што у увозу доминира роба широке потрошње, која преко повећане тражње подстиче инфлацију, док у извозу уместо роба, доминирају сировине и репроматеријал, што је још далеко од европских стандарда.

Ђоговић је оценио да се српска привреда не може поредити са земљама у окружењу, које су потпуно или скоро прошле кроз транзицију, као што су Словенија и Хрватска, јер се Србија налази тек у „средњој фази“ транзиције, коју уобичајено прати и виша стопа инфлације.

Натраг