 |
 |
 |
|
|
PRESS АРХИВАСтручњаци Института за тржишна истраживања тврде Велики јаз између курса динара и инфлацијеБеоград - Због прошлогодишњег промашаја у пројекцији стопе инфлације, привредници су изгубили поверење у креаторе економске политике и планирају да цене својих производа подигну не само за 9,3 одсто колико је званична пројекција инфлације већ за додатних пет до десет одсто - изјавио је јуче на конференцији за новинаре Милоје Кањевац, директор Института за тржишна истраживања, представљајући резултате анкете коју је тај институт спровео међу привредницима. Он је подсетио да су добављачи крајем прошле године, управо због изневерених очекивања о стопи инфлације, значајно подигли цене. Кањевац је указао на велики јаз између курса динара и инфлације, и додао да би приоритетан задатак Владе требало да буде постепено приближавања те две категорије, јер њихова неусклађеност лоше утиче на извозне резултате. Према оцени Саше Ђоговића, сарадника Института за тржишна истраживања, три су фактора која пресудно утичу на подизање инфлаторних тензија. Реч је о високом степену личне тражње, јавне потрошње и монополистичке позиције у појединим гранама привреде. - Лична тражња је нееластична због ерозије куповне моћи становништва, а грађани су недовољно едуковани о условима под којима узимају кредите, несвесно омогућавају банкама да остварују екстра профит пласирајући скупе кредите како становништву тако и предузећима. То подиже ниво новчаних али не и робних фондова што је неповољна појава са становишта инфлације. Зато што се новац троши на куповину робе из иностранства. Мере Народне банке Србије за сузбијање кредитне експанзије дају слабе резултате. Јавна потрошња је превелика а субвенције јачају инфлаторне притиске - тврди Ђоговић и додаје да ће се након завршетка процеса реструктурирања формирати робни фондови који ће смањити новчане токове, а то би требало да утиче на снижавање инфлације. Оцењујући двогодишње резултате Владе Србије, сарадници ИЗИТ сагласили су се да јавна и лична потрошња надмашују производне активности. Они наглашавају да би требало ускладити потрошњу на свим нивоима, почевши од државне администрације до јавних и комуналних предузећа, са величином друштвеног производа. Снежана Чонгларин Натраг |
