PRESS АРХИВА

ИСТРАЖИВАЊЕ ИЗИТ-А ДЕМАНТУЈЕ БАНКАРЕ

Предузећа ревносни дужници

Чак 91 одсто анкетираних фирми редовно враћа кредите, седам одсто касни месец, а два одсто до 90 дана

Предузећа у Србији, чак 91 одсто анкетираних, редовно враћа кредите пословним банкама, показало је јануарско истраживање београдског Института за истраживање тржишта (ИЗИТ). Догоди се да око девет одсто дужника закасни са враћањем месечне рате, али, међу 200 анкетираних предузећа није било ни једног да није вратило узети кредит.

Само седам одсто испитаних касни један месец у измиривању обавезе према банци, а два одсто је каснило до три месеца, што демантује тврдње банкара да је кредитирање предузећа у Србији посао са високим ризиком.

Саша Ђоговић, истраживач у овом институту, рекао је на јучерашњој конференцији за новинаре да су важеће камате неподношљиве за чак три четвртине анкетираних предузећа. Поред тога, две тречине испитаних је рекло да су трошкови обрачуна кредита неприхватљиви, што указује да је ефективна каматна стопа на одобрени зајам знатно виша од званично наведене, каже Ђоговић.

Од 200 анкетираних индустријских фирми чак 85 има потребу за банкарским зајмовима, али трећина не може да испуни све захтеве које банаке постављају као услов. Најчешће је реч о неприватизованим предузећима и фирмама које имају лош бонитет.

Предузећа се не жале једино на важеће рокове отплате кредита. Они су прихварљиви за 71 одсто испитаних.

Оно што и даље забрињава, указује Ђоговић, је да готово петина анкетираних производних предузећа кредите користи за одржавање ликвидности. Дакле, за покривање пристиглих обавеза, а не за улагања у нову опрему, односно подизање конкурентности или проширивање производње.

Привредници са оптимизмом гледају на услове пословања у наредна три, односно шест месеци. У нади да ће у овој години инфлација бити обуздана и да ће услови задуживања бити повољнији, добру пословну климу у наведеним периодима очћекује 49, односно 60 одсто испитаних привредника. Више од половине анкетираних рачуна на повећање производње, али и на раст домаће и иностране тражње.

На повећање цена својих производа у првом тромесечју ове године рачуна 13 одсто анкетираних (12 одсто у децвембру), а до краја полугођа 42 одсто. О снижавању цена нико не размишља, јер се сумња да ће држави успети да обузда прошлогодишњу инфлацију од 17,7 одсто.

Ал. Микавица

Натраг