PRESS АРХИВА

ИЗИТ: Инфлација у наредној години око 13 одсто

Београд - Инфлација у 2006.години биће ближа стопи од око 13 одсто него пројектованој од 9,3 одсто. У прилог томе говори податак да је стопа на штедне записе које издаје Народна банка Србије утврђена на 25 одсто и вероватно је заснована на процени да ће планирана стопа инфлације бити пробијена - изјавио је јуче на конференцији за новинаре Саша Ђоговић, стручни сарадник Института за тржишна истраживања. Он је подсетио да је осим високе јавне потрошње ову годину обележила и нереална лична потрошња, подстакнута кредитима које су пословне банке понудиле становништву а не привреди, па је то у великој мери проузроковало инфлацију. С друге стране, сматра Ђоговић, рестриктивне мере кредитно монетарне политике додатно су погодиле највише производне фирме, код којих је изражена неликвидност и недостатак обртних средстава.

Иако је захваљујући расту извоза, смањењу спољнотрговинског дефицита и незнатном расту индустријске производње привредни амбијент у Србији ове године био нешто повољнији него претходне, ипак је пословна клима још увек неповољна. На то указује неликвидност у привреди и висока стопа инфлације - оцена је Института за тржишна истаживања.

Према речима Милоја Кањевца, директора ИЗИТ, у последњем кварталу ове године индустријска производња изашла је из негативне зоне и остварила кумулативни раст од 0,6 одсто. Позитивне тенденције евидентиране су углавном код оних делатности где је окончан процес реструктурисања или се ослањају на гране које су током ове године забележиле већу активност, попут грађевинарства где раст износи око 5,5 одсто. Од негативних тенденција, каже Кањевац, треба поменути пад пољопривредне производње, високу инфлацију, превелика фискална оптерећења, прескупе кредите и монополско понашање. У ИЗИТ тврде да је основни генератор проблема у српској привреди спора приватизација и неосмишљена транзициона стратегија.

Иако је Министарство за пољопривреду ове године одобрило око 1,5 милијарди динара краткорочних и 2,3 милијарде дугорочних кредита а кроз субвенције подржало производњу и складиштење пшенице, производња у овој грани још увек превише зависи од климатских фактора због којих је ове године и забележен пад. Ипак, као позитивну тенденцију у ИЗИТ означавају наставак кредитирања пољопривредника из републичког буџета, у коме ће наредне године за те намене бити обезбеђено 5,4 милијарде динара а сума ће бити увећана новцем од враћених кредита из претходних периода.

М.Н.С.

Спољнотрговинска размена око 13,6 милијарди долара

Београд - Спољнотрговинска размена привреде Србије од јануара до новембра ове године достигла је око 13,6 милијарди долара (10,9 милијарди евра) што је за 11,4 одсто више у односу на исти период прошле године, а спољни дефицит иако нижи за девет одсто, достигао је 5,4 милијарде долара (око 4,3 милијарде евра). У првих 11 месеци, извезено је робе у вредности од око 4,09 милијарди долара (3,2 милијарде евра), што је у односу на посматрани период повећање од 31,1 одсто. Увоз је достигао око 9,5 милијарди долара (око 7,6 милијарди евра), што је повећање од 4,7 одсто у односу на исти период 2004. године, наводи се у саопштењу Републичког завода за статистику. Покривеност увоза извозом била је 42,8 одсто, што је за 34,2 одсто више него у истом периоду прошле године.

Бета

Натраг