PRESS АРХИВА

Инфлација ће и у 2006. години бити двоцифрена, прогнозирају економисти

Плата само за храну

Иако је Европска банка за обнову и развој недавно веома позитивно оценила економске реформе у Србији, а и споразум са ММФ-ом је веома изгледан, грађани Србије толики успех у економији нимало не осећају. Напротив, инфлација, која ће крајем године достићи највишу стопу у Европи од 17 одсто, битно је угрозила ионако лош стандард грађана.

- Очекујем да ову годину завршимо са 17,2 до 17,7 одсто инфлације, с обзиром на то да је за првих 11 месеци она износила 15,2 одсто, а децембар је увек најинфлаторнији месец. Уз то, прикривена инфлација, која се односи на цене које Влада директно или индиректно држи под контролом износи шест-осам одсто, што значи да реална овогодишња инфлација износи око 25 одсто - каже за „Блиц“ економиста Мирослав Прокопијевић из Центра за слободно тржиште.

Највеће поскупљење у 2005. бележи оно што највише погађа сиромашне слојеве - прехрамбени производи, који су поскупели близу 30 одсто. Највише је поскупело уље - чак 50 одсто, месо за 40, млеко и млечни производи од 15 до 35 одсто, кафа 40 одсто, шећер 30, јаја 30 одсто и исто толико кућна хемија.

Статистика каже да се сада са просечном платом од 18.265 динара може покрити само минимална потрошачка корпа, док за просечну потрошачку корпу треба издвојити око 22.000 динара или 1,2 плате.

- Већина грађана највећи део прихода троши на храну, која је највише поскупела у претходној години. То значи, да ако грађани дају 60 одсто прихода за храну, која је поскупела и до 50 одсто, инфлација за њих само по основу хране износи око 30 одсто - каже Прокопијевић.

Да грађани једва преживљавају тврди и Владана Хамовић из Института за тржишна истраживања.

- Не треба заборавити да чак 62 одсто запослених прима између 9.000 и 18.000 динара. То значи да већина грађана живи више него оскудно и сналази се да преживи. Свега 10 одсто запослених у Србији прима више од 30.000 динара па они не могу бити мерило стандарда.

Шта су кључни узроци овако високе инфлације?

Међу четири узрока инфлације Прокопијевић издваја као кључни повећање буџета са 332 милијарде динара у 2004. години на 432 милијарде динара у 2005. години, што је 30 одсто. Други узрочник јесу јавна предузећа, која своју неефикасност пребацују на цене и стандард грађана. Трећи је затворено тржиште, које домаћим и страним фирмама омогућава екстраренте на рачун грађана.

- За ова три генератора кривац је држава, а изузетак је четврти - скок цене нафте на светском тржишту. Треба рећи да учешће овог фактора у 100 одсто наше инфлације износи свега 7-10 одсто. Уосталом, нафту увозе и остале земље Европе, а инфлација се у евро зони креће свега око два одсто - објашњава Прокопијевић.

Хамовићева ипак сматра да је пресудан утицај на раст цена имало поскупљење енергената (за 11 месеци ове године поскупели су за 27 одсто). Чињеницу да је овај фактор довео до толике инфлације само у Србији, а не и у окружењу, она објашњава већом зависношћу наше привреде од нафте, као и немогућношћу да чврстом контролом динара обезбедимо стабилност међувалутарних односа и мање поскупљење енергената.

Као други, готово равноправан фактор, она наводи овогодишње подбацивање пољопривреде, у виду слабијег рода, али и поплава у Банату које су оштетиле приносе.

И док међу економистима има спорења око кључних генератора овогодишње инфлације, око пројекције за наредну годину нема. Сви се слажу да је пројектована инфлација за 2006. годину од 9,3 одсто нереална и неостварива. Прокопијевић оцењује да ће следеће године инфлација бити око 14 одсто, уз услов да постигнемо споразум са ММФ-ом, у супротном би могла бити и 20 одсто. Хамовићеву чуди неозбиљност креатора економске политике који олако обећавају једноцифрену инфлацију у условима у којима то није реално. Овим тврдњама придружио се и гувернер Радован Јелашић, који је недавно изјавио је да ће инфлација од 9,3 одсто бити тешко одржива. Он је, ипак, подсетио да је у 2005. било и неких специфичности, као што су увођење ПДВ-а, раст цена сирове нафте и висок прилив директних страних инвестиција, које су делом утицале на то да инфлација ове године буде скоро два пута већа од пројектоване.

К. Прерадовић

Натраг