PRESS АРХИВА

ХРАНА СКУПЉА ОД ИНФЛАЦИЈЕ

БЕОГРАД - Намирнице, које најчешће трошимо, за последњих годину дана поскупеле су и до 50 одсто, а у неким случајевима и више. На пример, код неких врста јестивог уља је и дуплирана цена.

Лавовски део инфлације очигледно пребачен је на храну и пиће, иако је званично раст цена на мало у овом периоду око 18 одсто.

Зашто је дошло до општег поскупљења намирница, иако је инфлација, по статистици, октобар лане на октобар ове године око 18 одсто. Економисти су мишљења да је то резултат раста цена нафте и нафтних деривата.

- Кретање инфлације у 2005. години, посматрано јануар-октобар је 13,6 одсто и проистекло је из поскупљења нафте, комуналних услуга, увођења ПДВ и раста цена електричне енергије - указује Владана Хамовић, директор Центра за макроекономска истраживања ИЗИТ. - То је било од пресудног значаја на кретање цена у трговинама.

Посматрано новембар 2004. на новембар 2005. године, највеће поскупљење бележи уље. Само од нове године зејтин је поскупео за 29 процената. За уље „сунце“ прошле године се плаћало 54, а сада у појединим радњама достиже цену од 96 динара, готово дупло више. Остале врсте уља поскупеле су у просеку за трећину. Литар, зависно од добављача и трговине сада кошта од 89,9 до 96 динара.

Лане у ово доба шећер се продавао за око 39 динара, а сада за килограм треба издвојити 62 динара. Посматрано јануар - октобар цене шећера су „јаче“ за 29,2 одсто. За сто грама „гранд“ кафе плаћали смо лане 28,8 динара а сада је цена 47 динара. Флаша полулитарског „јелен“ пива је за годину дана са 19,9 скочила на 25,90 динара.

На списку осетног поскупљења су и месо, деликатес и до 50 одсто. Ту су и млечни производи, пре свега кисело млечни и неки сиреви.

Два основна артикла, која су свакодневно у потрошњи код највећег дела становништва - хлеб и млеко у поменутом периоду у трговинама бележе раст од 10 до 15 одсто. И према мишљењу економиста, то је оно што је ублажило општу скупоћу хране.

ГДЕ ШТЕДЕ

СМАЕНА је потрошња намирница, јер се штеди на храни - мање се пазари свеже месо, шунка, печеница, милерам и павлака, воћни млечни производи, мање се троши уље, јер за просечног купца, са постојећим ценама, то је сада луксуз.

- Све што је поскупело сада се амортизује мањом потрошњом, истовремено „пажња“ потрошача се скреће ка јефтинијим артиклима, у овом случају хлебу и млеку, који у овом периоду имају најниже стопе раста цена - процењује Хамовић. - Потрошња је сведена на најнеопходније производе. Јер, више од 60 одсто заослених у Србији прима плату до просека од око 18.000 динара, а просечна пензија је 11.000 динара.

ПЕЧЕНИЦА ХИЉАДАРКА

СВИЊСКИ бут је скупљи за 50 одсто, а 20 до 30 одсто повећане су цене код прерађевина. Свињски бут без костију сада је 418, а био је 279 динара. Јунећи бут је са 338 поскупео на 439 динаа. Печеница из „Имеса“ сада је 999 динара, а чајна из „Милбека“ (бившег „Митроса) достигла је бројку од готово 700 динара и стаје 699 динара. за стишњену шунку потрошачи сада издвајају 514 динара.

МЛЕКО И ПАВЛАКА

У овом периоду значајно је поскупело млеко и млечни производи. Дневно је скупље за 15 одто и сада је 35 динара.

Јогурт од 0,5 литара је за четвртину скупљи и уместо 21,5 стаје 26,90 динара, док за чашу пуномасне павлаке треба издвојити готово 30 динара. За разлику од других произода, сир „фета“ из „Џерсија“ повећан је свега неколико процната, па килограм сада стаје 237 динара.

Д. МАРИНКОВИЋ

Натраг