PRESS АРХИВА

ЕКОНОМИСТИ СУМЊАЈУ У ПЛАНОВЕ РЕПУБЛИЧКЕ ВЛАДЕ

Већина домаћих економиста не верује да ће Влада Србије у наредној години успети да инфлацију обори на једноцифрени ниво, односно на планираних 9,3 одсто. Има, додуше и оних који сматрају да је и то могуће, али само ако се додатно скреше јавна потрошња и затегну монетарне славине. Ни они, међутим, не очекују да ће се то десити. И док постоји својеврсни консензус да ће инфлација и у 2006. премашити двоцифрени ниво, већина економиста се за сада уздржава од изношења својих прогноза.

Још је немогуће тачно проценити колика ће инфлација бити наредне године, али скоро сигирно може да се каже да неће бити испод 13 одсто, сматра Мирослав Прокопијевић, директор Центра за слободно тржиште. При томе ће бити добро ако инфлација буде само 13 одсто, без обзира што је Влада пројектовала раст цена од 9,3 одсто, категоричан је Прокопијевић. Он каже да ће прецизнију прогнозу о кретању цена у наредној години моћи да саопшти тек када Скупштина Србије усвоји буџет за наредну годину, јер је у Србији јавна потрошња главни фактор инфлације. Коментаришући тврдње министра финансија Млађана Динкића да је Влада за 2006. прилично „конзервативно“ планирала јавне приходе, јер ће њихов удео у бруто домаћем производу бити нешто мањи него ове године, Прокопијевић истиче да ће номинално приходи буџета у наредној години бити за око 15 одсто већи него у овој. То је, ипак, испод тренутне стопе инфлације од око 17 процената на годишњем нивоу, констатује Прокопијевић и наглашава да је то, наравно, боље него да да је планиран раст прихода већи од стопе инфлације. Но, тек треба да видимо како ће буџет изгледати када га Скупштина усвоји, јер су још могуће његове промене, закључује Прокопијевић. Он је и пре 12 месеци, када је Влада саопштила да ће ове године настојати да инфлацију сведе на 8 до 9 одсто, проценио да ће цене порасти између 13 и 20 одсто, а оне су, закључно са октобром порасле за 13,7 одсто.

Ни научни сарадник Института за тржишна истраживања Владана Хамовић сматра да једноцифрена инфлација представља обећање „без покрића“. Уосталом, подсећа она, за ову годину је првобитно такође пројектован једноцифрени раст цена, али је већ у марту постало јасно да од тога нема ништа.

- У међувремену је циљни оквир неколико пута померан навише и по нашим проценама до краја године износиће између 16,6 и 17 одсто- каже Владана Хамовић.- Сада Влада поново иде са старом причом о једноцифреној инфлацији, која је пројектована приличнмо лаички. С обзиром на искуство које имамо, креатори економске политике требало би да плановима приступају са више обазривости, јер се показало да на нашу инфлацију великог утицаја осим унутрашњих имају и спољни фактори, на које Влада не може да утиче.

Она истиче да пољопривредна производња, па самим тим и кретање цена хране у наредној години доста зависе и од временских (не)прилика. Тако су у овој години поплаве и друге непогоде допринеле неочекивано високом скоку цена пољопривредних производа, каже Владана Хамовић, по чијим речима се показало и да се инфлација не може обуздати само оштром кредитно-монетарном политиком. Уз оцену да те мере нису биле сврсисходне, она изражава уверење да је једино право решење да се покрене производња. Чак и пословично уздржани Стојан Стаменковић, научни сарадник Економског института истиче да је већ извесно да ће овогодишња инфлација премашити 15 одсто и да је због неизбежног поскупљења струје и комуналија питање како ће се у 2006. задржати на 9,3 одсто, колико је планирано. Ни најновије мере НБС неће значајније смањити притиске на инфлацију, сматра Стаменковић, по чијим речима на инфлацију у Србији утиче и велики степен монополизације, па и у таквим привредним областима као што је производња основних животних намирница.

М. Ћулибрк

Натраг