 |
 |
 |
|
|
PRESS АРХИВАПЛАТЕ И ЦЕНЕ У СТАЛНОМ РАСКОРАКУ Хорор звани „минималац”Како крај с крајем састављају они чији су приходи „на једној нози” Као бос по трњу пролазе и становници Лебана, где је просечна плата прошлог месеца износила само 7.460 динара, али и Беле Паланке (8.668 динара), Сврљига (9.359 динара), Блаца (9.657 динара) или Владичиног Хана (10.256 динара). Разуме се, реч је о неславном зачељу листе најнижих примања у општинама Србије, према статичким подацима за август. За оне који примају тако мале плате, речи попут – путовања, изласци, провод или одмор, готово да улазе у домен научне фантастике. Чак пет општина у Србији месец „изгура” на приходима који стоје „на једној нози”, односно са мање од десет хиљада динара. А све се то дешава при поскупљењима основних животних намирница која крајем лета и почетком септембра сустижу једна друге. У прошлих месец дана нове, више, цене добили су: месо, млеко и млечни производи, шећер, зејтин... Да и не помињемо овогодишња поскупљења струје и бензина која увек стоје на почетку ланчаног раста цена и двоцифрене инфлације која је достигнута већ у августу ове године. Како преживети поскупљења, додатне издатке за опремање ђака за полазак у школу и припремање зимнице, са најмањим просечним платама у Србији? Оскудица црвених новчаница, према речима Саше Ђоговића из Института за тржишна истраживања, углавном се надомести дуплим пословима и додатним приходима. – Близина села и рад на пољопривредним имањима обезбеђује им да не оскудевају у храни. Кућни буџет могу да „докрпе” и тако што продају оно што производе, али и продајом вредних породичних ствари. Постоји доста случајева када им родбина из иностранства помаже да дочекају први у следећем месецу – објаснио је Ђоговић и додао да оваква слика може да се преслика готово на свако место на југу наше земље. Непривлачни за страни и домаћи капитал, са закржљалом привредом и лошом инфраструктуром доживљају судбину слепог црева у коме се грађани осећају заборављено од свих. Према Ђоговићевом предлогу, држава би требало да стави акценат управо на развој ових места. – Повољни аранжмани, кредити или неки други вид дотирања могао би да учини да нешто крене набоље. Отварање малих и средњих предузећа требало би да постане приоритет у оваквим местима. Обнова инфраструктуре се подразумева. Никако не би требало заборавити огромна природна богатства којима ова места располажу, на образовање мештана, као и да оно што имају искористе најбоље што могу – предлаже Ђоговић. Према анализама нашег саговорника, просечна плата се у августу, у односу на јул, повећала за 0,4 одсто. Међутим, Ђоговић сматра да је ово благо повећање сезонског карактера јер су просечне плате одавно изгубиле битку са константним повећањем цена. Следећи месец, по његовом мишљењу, биће период наглог скока цена. Слаб род пољопривредних производа и поскупљење енергената имаће секундарни ефекат и „уградиће” се и у остале цене. Исто каже и др Владана Хамовић, из Института за тржишна истраживања. Раст цена на мало за првих осам месеци достигао је 10,6 одсто, што значи да су цене месечно расле 1,3 одсто. – То значи да ако би цене наставиле да се повећавају овом динамиком до краја године сигурно бисмо достигли стопу инфлације од 16 до 17 одсто. Појавио се и страх да ће поскупљење енергената, пољопривредних производа и поскупљење струје, можда и пробити ове границе, јер све ово мора да се одрази на раст цена на мало – закључила је Хамовићева. Плате из пословне зоне За раст плата у Новом Београду, како каже Ђоговић, највише је заслужна чињеница да ова општина слободно може да понесе епитет „пословне зоне”. Велики број страних банака и фирми нашле су се на подручју ове општине. Такође, Новобеограђани су јако добри административци, а нису за потцењивање ни фабрике које на овој територији раде – објаснио је Ђоговић чињеницу зашто је Нови Београд „избио” на листу најбогатијих општина у Србији, пре Сурчина (38.781), Беочина (38.129), Старе Пазове (36.103), Лазаревца (36.545) и Апатина (36.037). А. Николић Натраг |
