 |
 |
 |
|
|
PRESS АРХИВАРазговор: Др. Владана Хамовић, директор Центра за макроекономска истраживања Института за тржишна истраживања у БеоградуЦеновно затишје пред буру Само око 62 одсто запослених може са својим примањима да подмири трошкове минималне потрошачке корпе која је у јулу износила 14.66л динар. Чак 123 хиљаде радника није ни примило нето плату, а на једног запосленог постоји један пензионер и један незапослени. Привреда » СиЦГ - Фирме и послови Како (пре)живети са или без плате? Ово је једно од питања на која у разговору за „Економску политику“ одговара наша саговорница др Владана Хамовић, директор Центра за макроеконосмка истраживања Института за тржишна истраживања у Београду. Уз зараде на „тапету“ су се нашле и теме о потрошачкој корпи, инфлацији, кретањима на тржишту... што представља круг интересовања не само великог броја грађана него и привредника и економсих стручњака. „Економска политика“: Како коментаришете однос плата, односно зарада са ценама потрошачке корпе и што се може очекивати убудуће? Др. Владана Хамовић: Према најновијим подацима о кретањима зарада и потрошачке корпе види се да је просечна нето зарада остварена у јуну 2005. године „покрила“ минималну потрошачку korpu.To није случај и са просечном потрошачком корпом за коју је требало издвојити 1,33 зараде. У јуну је евидентирано укупно запослених милион и 108 хиљада радника а исплаћено је само 961 хиљада, или 86,8 посто. То значи да је без нето зараде у јуну остало 123 хиљаде радника или 11 одсто запослених. Ако узмемо у обзир да су просечне зараде биле 20.100 динара, од тога је 10,4 одсто исплаћених радника примило до 50 процената просечне зараде (око 10.000 динара). Око 26 одсто запослених прима од 20.100 до 30.150 динара (150 одсто просечне зараде), док 10,8 одсто има просечну зараду преко 30.150 динара. Када се све ово „сабере“, највећи део запослених (око 62,7 одсто) прима између 50 и 100 процената просечне зараде и може да покрије минималну корпу од око 14.000 динара. Треба имати у виду да је у минималној корпи далеко мање производа него у просечној, и да храна није врхунског квалитета. ЕП: Шта је међутим са стандардом пензионера, незапослених, егзистенцијално угрожених. Може ли се уопште говорити о неком примереном стандарду? В.Х: На једног запосленог иде један пензионер и један незапослени, односно један радник храни још двоје. Ту су чланови породице, деца, која су или школска или студенти, и њих треба издржавати, хранити, куповати књиге, плаћати трошкове. Стандард се код нас мери вредношћу хране и пића, што углавном обухватају наше потрошачке корпе. Где је, међутим, излазак у позориште, куповина књига или одлазак на путовања. Просечан грађанин Србије то не може себи да приушти. Иако је животни стандард побољшан чак два до три пута у односу на 2000. годину, не можемо се мерити са светом. ЕП: Нове рачунице показују да су потребне чак и две плате да се подмире основни трошкови живота. Како објашњавате ово одступање од статистичких података и да ли се ради о реалној процени? В.Х: Очигледно је дошло до велике диспропорције између корпе коју приказује статистика и оне коју су дали истраживачи, који су у неопходне трошкове укључили и цигарете, новине и гориво... Реч је о грађанима који примају изнад 30 хиљада динара, и могу да приуште да возе ауто, користе мобилни и пуше цигарете... Е.П: Познато је да је осмомесечна инфлација 10,6 одсто. Како ће се то одразити на тржиште и стандард и што предвиђате до краја године? В.Х: Дошло је до пробијања планираног раста цена на мало. Првобитне је планиран раст од 9,6 одсто годишње, па је онда влада прихватила корекцију на 13,7 одсто. Међутим, досадшњи раст од 10,6 одсто, (просечно месечно повећање од 1,1 одсто) уколико би се продужио дошли би до наше прогнозиране цифре од 16 до 17 одсто. Економисти указују да ће инфлација премашити 20 одсто. Након јулског ценовног удара (струја и гориво) у аугусту је дошло до благог затишја да би већ у овом месецу и октобру дошло до раста цена прехрамбено пољопривредних производа. Чак и хлеб реално може да поскупи ако дође до корекције цене брашна и ако не буде субвенција владе. Има много пензионера који са просечним пензијама од 50 до 100 евра могу да једу само хлеб и пију воду... Притом треба имати у виду да се није реаговало довољно ажурно на препроуке ММФ и Светске банке по питању обарања инфације, а притом не треба заборавити да је у јулу производња пала за 5,5 процената у односу на 2004. годину. Е.П: Како тумачите последње оцене Светске банке о најбржем напредовању СЦГ у реформама. В.Х: Дошло је до контрадикторних ставова између ММФ и Светске банке. Једна инстутуција нас грди, а друга нас хвали. Мислим да овако висока оцена Светске банке не почива на реалном стању, јер је смањена индустријска производња, велика је незапослености, има проблема око приватизације, раст цена већи је од планираних. Исто је тако симптоматично да нас ММФ критукује и тражи корекције одређених показатеља, тако да не видим да у таквим условима можемо да будемо лидери у било чему. Можда се иза свега крије политика (да се одобравају нове транше кредита по неповољнијим условима). Све то што добијамо од Светске банке и ММФ су тако мала средства за једну привреду у транзицији. Око три до четри милијарде долара су добиле Мађарска, Чешка, Пољска... које нису прошле ни санкције ни бомбардовање. Ако се не испоштују захтеви ММФ до краја године они су спремни да нам одузму право на кредитирање. Иако је тешко очекивати да ће реформа пензионог система решити неке кључне проблеме, она је неминовна, али да би у суштинском смислу кренула привреда, неопходне су инвестиције. Немамо здрав капитал који ће да обрне производњу, чак и гро средстава од приватизације нису скретана у инвестиције, него опет у фондове и буџет. Чак ни Устав немамо. Инвеститори и прердузетници нису мотивисани, чак нису решени ни проблеми око власништва земљишта. Ако неко и гради нови погон поставља се питање чија је земља и да ли ће порези да буду превелики.. Д.М.С Струја неће – поскупетиСматрам да Влада неће дозволити додатно поскупљење струје које је незванично најављено од октобра. Већ сада је изразит раст цена струје, али ће се та корекција пренети за идућу годину. Но, доћи ће до новог поскупљења деривата нафте, због сукоба у Ираку. Нама реално предстоји још једно укслађивање деривата са ценама на светском тржишту до краја године. Имајући у виду даљња поскупљења, задржавање односа плата и трошкова, до краја године се неће много изменити структура потрошње, јер ће и даље око 70 одсто прихода одлазити на подмирење исхране, док ће 30 одсто ићи на сву осталу робу. Наша примања једноставно неће издржати притисак трошкова, оцењује др. Хамовић. Трговци неспремни за картице Ни купци ни трговци нису озбиљно схватили кључну промену повлачења чекова из оптицаја, јер су они примани без обзира на расположива средства на рачуну. Картице ће успорити нереалну потрошњу јер се не може куповати, као са чековима, без покрића. Купци се морају навикнути, а и трговци прилагодити и умрежити, што још увек није случај. Народ је на чекове куповао чак и основне прехрамбене производе, јер је у суштини прометовање чекова подгрејавало навику нереалне потрошње. Сада се мора исправи дугогодишња девијација и поткупљивање потрошача, каже др. Хамовић. Натраг |
