PRESS АРХИВА

Поскупљења у Србији - да или не?

Пред владом Србије налазе се захтеви за поскупљење струје, горива и млека, а одлука о томе неће бити нимало лака.

Уколико ови производи не поскупе њихови произвођачи наћи ће се испод нивоа рентабилности што може довести до несташица, а уколико поскупе, инфлација у Србији добиће додатни подстицај.

Чиме се правдају захтеви за поскупљење и постоји ли решење које би задовољило произвођаче, али и грађане који плаћају рачуне и често размишљају о подизању неког повољног кредита.

Међутим, сваки кредит у Србији, без обзира на рок отплате, везан је за неку од страних валута, а за грађане који зарађују у динарима то је додатно оптерећење будући да њихове плате углавном заостају за променама курса.

Да би се кредити рачунали у динарима неопходно је да стопа инфлације буде ниска, поручују банкари.

Мала је шанса да се то догоди ове године нарочито ако од 1. октобра поскупи неколико кључних производа попут електричне енергије.

Директор Дирекције за односе са јавношћу Електропривреде Србије Момчило Цебаловић каже за ББЦ да је поскупљење струје неопходно како би се покрио губитак од 2,7 милијарди динара, а који је настао услед инфлације. Цебаловић каже да је ЕПС предлагао влади Србије више начина како би тај дуг могао бити покривен:

„Никаквих конкретних разговора није било, а као крајњу меру ЕПС је предлагао поскупљење електричне енергије од 10 одсто. Да не би дошло до новог подстицаја инфлације и да не би дошло до новог повећања рачуна грађана, ми предлажемо да се порез са 18 смањи на 8 посто и да се, практично, ефекти ос смањења ПДВ усмере на послове који су предвиђени планом пословања Електропривреде Србије.“

Истраживач Института за тржишна истраживања Саша Ђоговић примећује да министарство финансија стално поручује да се буџет стабилно пуни, те има основа за размишљање да се поскупљење струје можда замени смањењем пореза и тако избегне повећање инфлације:

„Али, ја упозоравам да ЕПС врло често злоупотребљава свој монополистички положај, да им је прешло у навику да све своје негативности и нерационалности у пословању пребацују на крајњег корисника кроз повећање цене.“

Момчило Цебаловић из ЕПС-а каже да су они предузели све што је било могуће у циљу рационализације производње и да тренутно нема простора за даљу штедњу на њиховој страни.

Било то тачно или не, Србија и без ових поскупљења може до краја године очекивати инфлацију од 17 одсто, каже Саша Ђоговић наглашавајући да је владина прогноза овогодишње инфлације била нереална:

„Планирано је да она буде једноцифрена, али када у једној години уводите ПДВ, када можете рачунати на поскупљења нафте на светском тржишту, без редуковања јавне потрошње јер се још није дошло до завршне фазе реструктурирања система као што је РТБ Бор, НИС или ЕПС, онда је било илузорно очекивати да се та стопа оствари. Али је бар требало планирати да она буде на прошлогодишњем нивоу,“ каже Саша Ђоговић из Института за тржишна истраживања.

Зоран Станојевић

BBC, Београд

Натраг