PRESS АРХИВА

Оргијање популизма или мера која не може да шкоди

Акцијаши у јавним предузећима

Уз све то, овај случај занимљив је и по томе што је Владу први јавно, и то прилично жестоко, критиковао један „инсајдер“, гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић. Он је средином прошлог месеца констатовао да пут до Европске уније води преко Студије изводљивости, али на њему нема заобилазница и пречица, нити може бити транзиције на пола, па се политичким причама не може заменити оно што није урађено на плану спровођења структурних реформи јавног и реалног сектора, приватизације, финансијске дисциплине на свим нивоима и усклађивања потрошње са реалним могућностима и развојним потребама земље.

„Када сам у септембру 2004. рекао да је Србија у погледу структурних реформи дотерала цара до дувара, то је неке изненадило, али је то накнадно, додуше само на речима, а не и конкретним потезима потврдила и Влада Србије“ казао је Јелашић. „Најављивање популистичких идеја, извађених из „нафталина“, као што је подела бесплатних акција запосленима у јавним предузећима, враћа структурне реформе више од 10 година уназад. Не може, не треба и неодрживо је да се путем монетарне и девизне политике „крпе“ привреда и животни стандард, а да се и надаље скрштених руку посматра неефикасност, коришћење монополског положаја, а руку на срце и значајан политички утицај на велики број јавних предузећа“.

Гувернер НБС је упозорио и да је време да се за тренутак сви подсете обећања пре 5. октобра 2000. и да се свако запита да ли се данас раде праве ствари или се само купује време. Ни ова „прозивка“ није поколебала Владу Србије да подели бесплатне поделе акција запосленима, којих само у осам кључних јавних предузећа (ЕПС, НИС, ЖТП, Телеком, ПТТ Србија, Србијашуме, ЈАТ ервејз и Аеродром Београд) има око 137.000. Министар финансија Млађан Динкић потврдио је крајем марта да Влада не размишља да одустане од бесплатне поделе акција запосленима у јавним предузећима. „То је чак и наша законска обавеза и када јавна предузећа крену у приватизацију држава мора да им да један део акција бесплатно“, рекао је Динкић. Он је, иначе, 9. марта први лансирао ову идеју, уз напомену да екипа на челу са потпредседником Владе Мирољубом Лабусом припрема предлог да се запосленима у јавним предузећима бесплатно подели између 10 и 15 одсто акција. Приликом приватизације тих предузећа они ће моћи да продају акције, а у међувремену ће имати право на део добити, тако да ће бити мотивисани да смање трошкове пословања, јер ће се аутоматски повећати њихова дивиденда казао је Динкић. Он је истакао да важећи закон о приватизацији допушта такву могућност и проценио да би одлука о бесплатној подели акција могла бити донета за неколико месеци.

Пет дана касније ту информацију потврдио је и Лабус, наводећи као један од кључних циљева Владе у вој години реструктурирање, финансијску консолидацију и припреме за приватизацију осам великих инфраструктурних система. Лабус је истакао да ће за неколико месеци Влада утврдити предлог новог закона, који ће омогућити да се и запосленима и пензионерима државних фирми омогући учешће у приватизацији кроз поделу бесплатних акција.

Јелашић, међутим, указује да у Србији и после свега постоји очекивање да ће се десити неки „happy end“ и да ће запослени добити акције вредне на стотине хиљада евра, као што је био случај са Апатинском пиваром. Интереса ће сигурно бити за акције неких јавних предузећа која нешто вреде, али сам сигуран да се нико неће потући за акције ЖТП-а или ЈАТ-а и бојим се да „happy енда“ неће бити, као што ни са Кипра нико није донео пет милијарди долара Милошевићевих пара, наглашава Јелашић, уз опаску да још не види спремност да се коначно свака ствар стави на своје место. Очито је да се јаз између Владе и НБС, настао најавом бесплатне поделе акција запосленима у јавним предузећима, у међувремену ни мало није сузио. Напротив.

Економисти су, такође, подељени. Научни сарадник Економског института

Саша Ђоговић, сарадник Института за тржишна истраживања сматра да подела бесплатних акција није добар потез и да садржи велику дозу популизма и демагогије, јер се на крају може испоставити да те акције на берзи ништа не вреде. Ваучерска приватизација не долази у обзир и предузећа, за чију приватизацију нико није заинтересован, требало би реструктурирати кроз стечај, при чему би опстали делови способни за тржишну утакмицу без државних субвенција, а канцерозни делови морају да се ликвидирају, категоричан је Ђоговић и наглашава да у овом спору „навија“ за НБС. По његовим речима, Влада вероватно настоји да бесплатном поделом акција смири све присутније социјалне тензије, а у суштини ни подела акција неће битније поправити позицију запослених.

Небојша Савић се слаже са Јелашићевом проценом да смо „дотерали цара до дувара“ и да је у реструктурирањејавних предузећа требало кренути одмах после 5. октобра 2000. Немам утисак да ће бесплатна подела акција решити проблем, јер је суштина у реструктурирању јавних предузећа, а не у томе да ли ће радници добити неку цркавицу у виду бесплатних акција, закључује Савић и парафразира Ланета Гутовића: „Не знам да ли је то добро, али не може да шкоди“.

Миладин Ковачевић наводи аргументе и за и против. Са аспекта убрзања структурних реформи такав потез сигурно није пожељан, али постоји и социјални аспект и у извесном смислу питање стечених права и од њиховог решавања такође зависи да ли ће процес тећи глатко или ће наилазити на опструкцију, каже Ковачевић.

Владана Хамовић из Института за тржишна истраживања не искључује могућност да се Влада на овакав корак одлучила зато што није направила социјални програм ни за једно јавно предузеће, у којима је вишак 35.000 радника. Она поделу акција доживљава као својеврсни маневар Владе, али и одступницу за запослене, који ће у процесу реструктурирања остати без посла. На овај начин они ће добити бар нешто, што ће касније моћи да продају и обезбеде средства за преживљавање до пензије или за почетак неког свог бизниса, у зависности од тога колико ће те акције стварно вредети на тржишту, каже Владана Хамовић. У том смислу је оваква мера, по њеним речима, нека врста „изнуђеног компромиса“ да се стишају социјални немири, који би се у супротном неминовно испољили.

Цене Атанасов

Натраг